Шмит: Брине ме руски утицај у БиХ, следеће године параде неће бити

Шмит је говорио и о доношењу бонских овлашћења, директно против политичких појединаца у БиХ, као и да са Милорадом Додиком нема никакав договор

Такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит саслушан је у Вестминстерској палати пред Комитетом за спољне послове парламента Велике Британије где је говорио о политичкој ситуацији у Босни и Херцеговини.

Он се осврнуо на одржавање параде 9. јануара, али и руски утицај у БиХ.

„Деветог јануара су имали тзв. параду. Следеће године се она неће одржавати у овом формату. СНСД којим председава Милорад Додик показује много веза са Русијом, укључујући и њега самог. Бринем да постоји одређени руски утицај. Видели смо да Вагнер има регрутни центар у Београду. Био сам јасан да ако Вагнер покуша да одведе младе људе из БиХ у рат, на међународној заједници је да то заустави“, поручио је Шмит.

Он је истакао да се „ствари крећу“ и да „постоји динамика коју нисмо имали прошле године јер смо имали блокаду из Републике Српске, посебно Милорада Додика, тада члана Председништва БиХ“, пренео је портал klix.ba.

Шмит је говорио и о доношењу бонских овлашћења, директно против политичких појединаца у БиХ.

„Понекад бих волео да будем као Педи Ешдаун. Он је то урадио у другачијем окружењу које је укључивало јако присуство Сфора-а, међународних полицијских структура. Не бих искључио, али још то нисам урадио. Морамо размислити о финансијским, односно економским условима санкција. РС није најбогатији део државе и потребан им је новац“, рекао је високи представник.

„Нисам никога фаворизовао“

Високи представник је одговорио и на питање Комитета о ордену који му је раније доделила Хрватска.

„Награду су ми дали пре много година и то када сам био члан Бундестага и када сам се јавно залагао за независност Словеније, Хрватске и БиХ. То нема везе ни са чим. Видео сам у октобру да неки праве кампању од мојих одлука. ХДЗ је остао доминантан међу Хрватима, СНСД међу Србима, а СДА је изгубила учешће у Председништву БиХ. Не видим да сам фаворизовао било кога јер је све остало исто, у истим пропорцијама као раније“, истакао је Шмит.

Он је говорио и о државној имовини и поручио како нема никакав договор са Додиком о том питању.

„Све те приче да сам постигао тајни договор са Додиком су бесмислице. Морам да донесем одлуке о државној имовини. Блокирао сам раније одлуке НСРС које се односе на то. Нажалост, Додик игра игру у којој истиче да је државна имовина питање егзистенције РС. То је, такође, бесмислица“, појаснио је.

Шмит је оценио и да постоји утицај Хрватске и Србије на ситуацију у БиХ.

„То је нешто што је веома важно. Имате случајеве мешања у интерне ствари БиХ. То су земље потписнице Дејтона. Имамо пример у 2022. години када смо видели много мешања председника Хрватске који је дошао у ситуацију да повезује чланство Шведске и Финске у НАТО-у са изборним законом у БиХ. Драго ми је да Сабор није следио ту идеју. Што се тиче Србије, постоје везе са државом. Оно што видим јесте да ни Србија ни Хрватска нису урадиле ништа што би могло да се оцени као неприхватање територијалног интегритета БиХ“, закључио је Шмит.

Поделе су међу елитама

По његовим речима, тренутно је највећи проблем формирање власти у Федерацији БиХ, али је истакао да је БиХ додељен статус ЕУ кандидата и да се нада да ће ово донети промену у посвећености ЕУ интеграцијама.

На питање да ли међу грађанима БиХ постоје поделе, високи представник је одговорио како су поделе више заступљене међу политичким елитама.

„Не бих рекао да постоји подела међу конститутивним народима и осталима, већ међу политичком класом. Они играју игру етнонационалистичких наратива. Имамо озбиљне одлуке Европског суда за људског права које су у супротности са дискриминацијом која постоји. Оне још нису примењене. Надам се да ће европске интеграције помоћи да се унапреди ситуација“, истакао је Шмит.

На питање председнице Комитета које је мере донeо и зашто су оне контроверзне, Шмит је одговорио да је покушао три ствари.

„Уставни суд је одлучио да одлуке Европског суда морају прво да се спроведу на нивоу федерације, а онда на ентитетима. Покушао сам три ствари. Прва је да се организују избори, што се односи на буџет за организацију избора. Ту сам донео одлуку. Такође, нисмо имали Уставни суд на нивоу Федерације БиХ. Зато што три године судије нису именоване“, објаснио је он.

Председница Комитета је желела да зна како су ове одлуке помогле удаљавању државе од етнонационализма, али и да објасни зашто се одлуке односе на ФБиХ, а не и на РС.

„То су одлуке о функционалности. Не можете да очекујете да високи представник реши све проблеме. Дисфункционалност у ФБиХ довела је до тога да се није формирала нова влада, ново председништво ентитета. Фокусирао сам се на враћање функционалности и то се догодило. Урадио сам једну ствар, смањио сам могућност употребе виталног националног интереса. Морамо да смањимо утицај националног виталног интереса. Ако бих радио свој посао овде, а да ме не критикују, онда боље да тражим нови посао“, истиче Шмит.

Он је поновио да је деблокирао процесе у ФБиХ, али да није његово да формира власт.