Не стишава се бура о Нацрту уговора између БиХ и Исламске заједнице који је прошле седмице усагласио Савјет министара БиХ.
Према нацрту тог уговора – јавни и приватни сектор, све институције, јавне установе, предузећа у приватном и јавном сектору….дужна су да поштују шеријатске прописе за вјернике муслимане – о молитвама током радног времена, о слободним данима за одлазак на хаџ, о специфичној гардероби на радном мјесту, те о обавезним халал стандардима за прехрамбене производе у институцијама и радним колективима.
Извјесно је само да би Нацрт уговора са Исламском заједницом требало прво да се нађе пред члановима Предсједништва БиХ. Тамо међутим, још није стигао. Незванично, на том путу, а након што је усталасао јавност, прије свега у Републици Српској, могао би да, далеко од јавности, претрпи и одређене корекције. Све више се у круговима око Савјета министара говори о наводним усменим усаглашавањима која никако да буду преточена у писану форму. Нацрт ће, најављују, темељито анализирати и упоредити са раније потписаним са Светом столицом и Српском православном црквом, и српски члан Предсједништва БиХ, али и посланици и делегати у бх. парламенту.
Када су прије деценије вођени преговори и након тога потписани уговори са Патријаршијом у Београду и Апостолском столицом у Ватикану о правима вјерника – хришћана, Исламска заједница за сличну процедуру није била заинтересована. У међувремену се предомислила. Уз помоћ формалног предлагача министарке Семихе Боровац из СДА, у нацрт Уговора преточила је шеријатска правила и прописе са захтјевом да буду прихваћени у свим институцијама и колективима широм БиХ. Зелено свјетло у Савјету министара, Нацрт је добио. На реду су чланови Предсједништва БиХ.
Члан Предсједништва из Републике Српске Младен Иванић рекао је да није добио уговор, као и да ће када добије тај текст тражити мишљење католичке и Српске православне цркве и да „само оно што је у потпуном идентитету са та два споразума имаће шансу да прође“. Навео је да ће увијек заговарати потпуну равноправност све три религије.
А равноправности, бар према нацрту усвојеном у Савјету министара, нема. У уговорима са Српском православном и католичком црквом, ни ријечи о дозвољеним вјерским обиљежјима и молитвама у установама и институцијама, ходочашћима током радних дана или посној храни коју би у заједничким ресторанима прописивале цркве. И тако треба и да остане – порука је већине српских и хрватских посланика.
Шта је онда била намјера бх. министара? Њихове партијске колеге за одговоре нису расположене. Сачекаће, кажу, да се Нацрт уговора појави и на њиховим клупама. Уколико, наравно, добије подршку у Предсједништву. Већинску или апсолутну! Обазриве и страначке колеге формалног предлагача. Попут делегата Халида Гењца који је ономад одбио да уђе у канцеларију коју је претходно освештао православни свештеник. Он је рекао да ће коначни уговор бити резултат дијалога између свих политичких опција у ПС БИХ, те да другачије једноставно не може.
Да је у БиХ ипак све могуће, показује и примјер лидера СДА и насљедника творца Исламске декларације. Бакир Изетбеговић прије непуну годину, усред састанка са представницима Европске уније, међу којима је била и Федерика Могерини, одлучио је да оде на џуму. А прије и послије тога, заклињао се у европски пут БиХ.
Тагови: БиХ, Исламска заједница, Нацрт уговора, Шеријат