САМО ЦИА ЗНА РЕЗУЛТАТ: Ни након двије године, нема званичних резултата пописа

Ни након двије године нема званичних резултата пописа становништва у БиХ. Ентитетски заводи и државна Агенција за статистику не слажу се о дефиницији сталног тј. резидентног становника у Босни и Херцеговини.

Демографи упозоравају да различито тумачење методологија обраде пописне грађе није случајно. Поручују да Бошњаци из Републике Српске покушавају да наштимају резултате пописа како би на темељу погрешних статистика у будућности остварили одређене бенефите.

Рачуница јасна – кога буде више имаће власт у својим рукама. Признати професор демографије Стево Пашалић, каже да је током руковођења пописа у Зворнику, уочио низ неправилности. Тако је једно бошњачко домаћинство имало 30 чланова, од чега је четворо дјеце похађало школу у Њемачкој.

„Током пописа ми који смо директно учествовали у у попису могли смо уочити да је ту било разних манипулација да су се пописивала сва лица из дијаспоре иако смо имали друге пописнице за дијаспору“, каже демограф Стево Пашалић.

При обради података, и Завод за статистику примијетио је низ неправилности. Углавном бошњачко становништво се изјашњавало да живи у БиХ, док на питање број 40 гдје раде или гдје се школују наводили су неку другу државу. И због тога по закону они не могу да ућу у дефиницију сталног становника.

„Још један примјер да одређени испитаник каже да им је мјесто становања у БиХ а на питање колико сте одсутни или присутни говори колико је одсутан или присутан па не може он бити одсутан или присутан ако је стални становник“, сматра Радмила Чичковић, директорка Завода за статистику Републиек Српске

Иако је Закон о попису по међународним стандардима јасан: Стални становници су лица која су прије пописа најмање 12 мјесеци непрекидно живјели у уобичајеном мјесту становања и они који су током посљедње године дошли ту с намјером да остану најмање толико и даље, чини се оваква дефиниција не одговара свима. Посебно захтјев Завода за статистику Републике Српске да се питање број 40, о раду и школовању у иностранству, узме у обзир при одређивању статуса резидента.

„Питање 40. у себи не садржи дужину боравка особе и мјесто боравка или рада и школовања, тако да није релевантно за извођење сталног становника“, тврди Мирсада Аденбеговић из Агенција за статистику БиХ.

„Закон није дефинисао да се питања 1-7 користе за одређивање референтног становника.Закон није ни одредио која питања ћете кориситити“, каже Радмила Чичковић, директорка Завода за статистику Републиек Српске.

Иако је и међународна посматрачка делегација у свом извјештају препоручила да се користи питање 40 – и даље нема компромиса. Укључивањем овог питања, кажу стручњаци, из укупног броја пописаног становништва требало би да буде искључено око 9 одсто становништва, тј. 350 хиљада становника углавном бошњака.

Попис становништва Босну и Херцеговину је коштао више од 20 милиона евра. Двије године послије – још увијек немамо званичне резултате. Судећи по дуготрајном сукобу мишљења у бх. статистици, тешко да ћемо добити одговор и до следећег пописа. Логично је запитати се да ли ће овако стари пописни резулати бити и валидни.