Први контраудар из Бањалуке против покушаја да се Србима удари – анатема геноцидног народа

Усвајањем извештаја Међународне независне комисије о догађајима у Сребреници између 1992. и 1995. у Народној скупштини Републике Српске 18. априла, биће послата јасна порука, супротна оној коју би послала резолуција коју бошњачки политичари гурају у УН – да српски народ у целини није крив за наводни геноцид.
Овако директор Центра за међународне и безбедносне студије Бањалука, Бојан Шолаја, коментарише најаву да ће Народна скупштина Републике Српске усвојити извештај Међународне независне комисије о догађајима на ширем подручју Сребренице и Братунца током грађанског рата у БиХ.
Да се усвајање извештаја нађе на дневном реду редовног заседања парламента Српске предложио је председник Републике Српске Милорад Додик, који је рекао да би то био одговор на „ујдурму и незаконито поступање“ у вези предлога резолуције о Сребреници о којој би Генерална скупштина УН требало да расправља крајем априла и почетком маја.
Резолуцију о Сребреници предлажу бошњачки политичари, а спонзоришу је државе чланице НАТО-а: Немачка, Француска, Велика Британија и САД, али им се придружују и регионалне државе попут Северне Македоније.

Циљ бошњачких политичара – анатемисати Србе
Историјска је чињеница да се у Сребреници десио страшан злочин који су починили појединци, али не може се на основу тога анатемисати цео један народ, каже Шолаја. Према његовим речима, циљ бошњачких политичара је управо то.
Зато је, како каже, усвајање извештаја међународне комисије (коју су чинили независни интелектуалци и стручњаци из целог света под председништвом израелског историчара и стручњака за питања геноцида, Гедеона Грајфа) реакција на потезе бошњачке политичке елите.
Циљ рада Грајфове комисије био је да се не приказује једнострана слика, као и да се прикажу околности страдања на свим странама које су биле укључене у грађански рат у БиХ на ширем простору око Сребренице, наводи Шолаја.

„На крају крајева, тај извештај, се и реферисао према томе на који начин се нешто десило и да ли на основу тога нешто може да се квалификује као геноцид. Као што сте могли да видите у изјавама професора Грајфа, циљ је био да се појам геноцида и оно што геноцид као системски чин представља, не банализује и не омаловажава злоупотребљавајући тај термин уколико то није могуће чињенично утврдити и поткрепити“, истиче он.
Прецизан Грајфов извештај
У извештају међународне комисије описане су околности под којима су се догодили злочини, а сам Грајф рекао је да извештај није састављен да би нешто негирао, него да на релевантан и прецизан начин, уз опсервацију великог броја чињеница, утврди реално стање у односу на оно што се догодило у периоду између 1992. и 1995.
И дан-данас се не говори о злочинима над Србима
Усвајање извештаја Грајфове комисије у Народној скупштини Републике Српске, само ће потврдити његову релевантност за институције Републике Српске у формалном политичком смислу, додаје Шолаја.
Оно што бошњачки политичари покушавају у УН, да покажу да се у Сребреници догодио геноцид, није доказано ни у научним круговима, пресуде међународних судова које су до сада третирале то питање тај део су ограничиле.

„Ту се не говори о планском, системском уништавању једног народа, као што то неко жели да прикаже и да стави ту врсту анатеме српском народу“, децидан је Шолаја.
Да бисмо се бавили културом сећања, морају постојати саговорници на свим странама и тој врсти дијалога треба да се постигне одређени ниво разумевања за све стране, оцењује он.
„Имамо ситуацију да то није тако, да су то ствари о којима се у БиХ не разговара. У БиХ се и дан-данас акценат ставља искључиво на злочине које су наводно починили Срби. Суди се великом броју Срба, неке ствари се у потпуности не могу ни доказати, али доживљавају судски епилог, док се за злочине над Србима, па и у значајној мери над Хрватима, нити воде судски процеси, нити прогоне неки људи“, каже наш саговорник.

На све позитивно у БиХ, Запад реагује распирујући нове кризе
На све што је у БиХ позитивно, из иностранства се мора реаговати тако што се продубљују или изазивају нове кризе – тако је и сада, када је постигнут напредак на европском путу БиХ и када су договорени реформски кораци. Кристијан Шмит је наметнуо изборни закон, а Бошњаци у УН-у гурају резолуцију о Сребреници, истиче Шолаја.
„Са овом резолуцијом видим да некоме у БиХ није стало да дође до помирења између народа, да дође до базичног консензуса о виталним интересима људи у БиХ и да ова држава крене напред, него се константно враћамо у прошле тренутке и онда нам се намеће нешто како неко други види. Тако се одржава перманентна криза, с тим што би они били ти који то решавају, усмеравају процесе и одлучују о судбинама људи који овде живе“, закључује он.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, у извештају објављеном 2021., закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.
Она је препоручила покретање отвореног дијалога између жртава свих зараћених страна, па чак и починилаца, где је то могуће, у сребреничкој регији и целој БиХ. У Извештају, који има више од 1000 наводи се да налази Хашког трибунала о геноциду неће издржати тест времена. У извештају се истиче да погубљење 2.500 – 3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин.

Поред Грајфа, чланови комисије били су Јуки Оса из Јапана, Стивен Мајер и Лоренс Френч из САД, Роџер Бајард из Аустралије, Марија Ђурић из Србије, Ђузепе Закарија из Италије, Аденреле Шинаба из Нигерије, Валтер Маношек из Аустрије и Маркус Голдбах из Немачке.