ПРОПАЛИ ДИПЛОМАТА: Ко је Гордан Милинић који лажно оптужује Милорада Додика

Шта су све људи спремни урадити за функције најбољи је примјер пропалог дипломате Гордана Милинића који се ових дана обрушио на предсједника Републике Српске, Милорада Додика. Зашто баш сада и зашто је одабран Милорад Додик само је упитник за неупућене и оне који не знају како функционише кадровска кухиња Српске демократске странке!?

„Храбри“ Милинић, након дугогодишњег ћутања сјетио се да има савјест те се одлучио баш сад да проговори и оптужи Милорада Додика за присвајање злата и ко зна шта још јер су управо ових дана актуелни конкурси за неколико значајних агенција на нивоу заједничких институција БиХ.

Пошто је Милинић изгубио кадровску трку за једну од десетак амбасадорских позиција, које је добио СДС у коалиционој расподјели, обећана му је позиција директора ФИПЕ (Агенције за промоцију страних инвестиција) али у „праведној“ и „демократској“ унутарстраначкој борби. Познавајући Босићеве кадровске комбинације, у којима је до сада као безвриједан углавном маргинализован, Гордан Милинић се овај пут одлучио да иде на све или ништа, опредјељујући се на радикалне методе елиминације страначких противкандидата, купујући повјерење страначког врха пречицом и на за СДС најприхватљивији начин, криминализовањем Милорада Додика.

Лукави Милинић је знао, да је то, за са Додиком фрустрираног Босића најприхватљивије а добро пролази, како у круговима међународних ментора тако и коалиционих партнера из БХ Федерације озлојеђених Додиковом одлуком о референдуму о правосуђу БиХ.

Одлуку за тако радикалан наступ Милинић је донио због сазнања да су Босићу из врха СДА имали велике примједбе на Милинићево свједочење у Хагу, гдје је као свједок одбране Радована Караџића у више наврата, како то они кажу, повриједио Бошњаке.

Због тога је лидер СДС-а био приморан да Милинића стави у офф јасно му стављајући до знања да на њега више не рачуна, иако је сам Милинић, након избора 2014-те, пустио причу да ће бити нови шеф бх дипломатије, па потом причу да је будући амбасадор у Берлину, па у Будимпешти… и нигдје ништа.
Зато је морао да иде на све или ништа. Криминализовањем предсједника Републике Српске не би ли ипак освојио симпатија Младена Босића и страначког руководства и коначно нешто добио.

Опште је мјесто за грађане у Источном Сарајеву да је Милинић својим лажним обећањима о довођењу великих руских инвеститора и изградњи модерне градске зоне са великим парком и централним спомеником у ужој зони Лукавице, на размеђу двије општине, добио на поклон локацију и велику породичну кућу од општине Источно Ново Сарајево, у вријеме СДС-ове владавине.

То је била прва велика превара лажног дипломате. После су се ређале једна за другом након чега је постао непожељан у страначким круговима и почео губити кадровске прилике. Касније почиње са покушајем приближавања СНСД-у и останак на позицији шефа представниства Републике Српске у Москви и нови серијал лажи о продаји фабрике боја ТЕРПЕНТИН у Вишеграду, гдје је, како се увелико причало, преварио руске партнере тражећи велики улог за себе, након чега су они одустали. Добри познаваоци биографије Гордана Милинића кажу да је то све заведено и МУП-у и Тужилаштву Републике Српске. Остаће забиљежено да је стално трчао у Бања Луку како би придобио симпатије руководства Српске али је брзо „прочитан“ и након именовања новог шефа представништва прешао је у приватни бизнис, који је исто тако брзо пропао због лажи и подвала. Током 2012-те почео је радити на повратку у МИП, у државну службу. Због јасних законских оквира наишао је на велике препреке али је чудном гимнастиком успио поново упливати у државну службу и постао референт у једном од билатералних одсјека.

Након повратка у МИП слиједи његово скандалозно свједочење у Хагу гдје је облатио генерала Младића и навукао гњев поштених српских бораца али је свједочењем око Сребренице навукао и бијес бошњачких владиних и невладиних организација који су од Лагумџије тражили да га отпусти, тако да је изашао из Хага као двоструки губитник. Остаће не провјерено има ли истине у инсинуацијама да је као човјек који је по сопственом признању знао све тајне у Републици Српској тих ратних година, дотурио добар дио документације о том времену неким обавјештајним службама. Но пошто је прагматичном СДС-у који је годинама чекао на власт сада ближи Бакир од Радована, управо поменуто свједочење у корист Караџића није му пуно помогло.

Због свега тога и с обзиром да скоро никако није долазио на посао, министар Златко Лагумџија је затражио преко помоћника министра за билатералне послове да се изврши медицинска стручна процјена његове радне способности.

У међувремену је формирана нова већина у парламенту БиХ и почела је лажна прича да ће бити нови министар ино послова… На крају се свело на огорчену борбу за позицију директора ФИПА-е кампањом против предсједника Додика, како би импресионирао СДС-ове прваке својом „оданошћу“, „храброшћу“ и „пожртвованошћу“.

Тагови: Гордан Милинић, Злато, Милорад Додик, Мито, СДС