ПРИНЦИП ЈЕ ХЕРОЈ: Навршило се 106 година од атентата на аустријског престолонасљедника
Сарајевски атентат (фото: архива)
Гаврило Принцип, припадник „Младе Босне“ на данашњи дан 1914. године извршио је у Сарајеву атентат на аустроугарског престолонасљедника, након чега је почео Први свјетски рат.
Принцип је 28. јуна 1914, у вријеме када је извршио атентат на Франца Фердинанда и његову супругу Софију био малољетан и није могао бити осуђен на смртну казну, већ је добио 20 година затвора, у којем је био изложен мучењима.
Казну је служио у чешком Терезину, гдје је и умро од туберкулозе 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата.
Принцип и чланови организације „Млада Босна“, коју су чинили образовани омладинци Срби, Хрвати и муслимани, на почетку 20. вијека опирали су се окупацији и колонијалној власти Аустроугарске.
Извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и због тежње Срба за ослобођење и уједињење.
Атентат је имао значајне посљедице на ове просторе, а био је повод, али не и узрок за избијање Првог свјетског рата.
Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за напад на Србију, што је довело до избијања Првог свјетског рата.
СИН ПОШТАРА – ПРОТИВ СИНА ЦАРА
Гаврилу Принципу
Син поштара, болнога тијела –
науке му била гладна хтјења
Упорно је прикупљао знање –
Као да ће учит’ поколења,
Народу је сво добро желио –
поштов’о је своје сиромаштво
Слободу – он више је цјенио –
нег’ отето и проклето Царство!
И остави поруку на вјеке –
Исписану на небеском своду,
Како треба бранит’ од душмана:
Отаџбину и златну слободу!
А Гаврило, дјечак из Обљаја,
сиротог порјекла и тијела,
жртвова се за све потлачене –
свјестан свога узвишеног дјела.
Шапутао као Завјет да је:
“Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
довести га к’ познанију права,
то је људска дужност најсветија!”
У животу нема ништа прече –
Као пјесник велики што рече!
К’о у Тору смакнути злог вука,
ил’ лисицу – у свом кокошињцу,
Таква казна са правом припада –
Разбојнику – и злотвору – Принцу!
И Леонида из Термопила –
и Милош Обилић са Косова,
Не учинише ни веће дјело –
нити већа би жртва њихова!
Свако ко то назива гријехом –
Тај судбине никад нем’о боље,
То би казна за зло учињено –
није прошла без Божије воље!
А сви који слободу цијене
и њеног се права не одричу,
Гаврила из Обљаја да славе –
И поштаревом сину да кличу!
Божидар Шкобић, Вишеград, 2014.г.