Немачки дипломата и такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит одлучио је да поништи Закон којим се укида обавеза објављивања одлука високог представника у Службеном гласнику Републике Српске, који је недавно донела Скупштина РС и Закон о неспровођењу одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.
Шмит је, осим овога, најавио и измене Кривичног закона БиХ тако што ће се радње којима се, како каже, нарушава уставни поредак БиХ третирати као кривично дело, уз коментар да „они који покушавају да сруше уставни поредак морају бити процесуирани, и сносити последице за своје поступке“ и истакао да су „све опције на столу“.
Шмитова претња прича у празно
Милорад Додик, председник Републике Српске, још пре обраћања Шмита рекао је да никакве одлуке лажног високог представника неће прихватити.
Бањалучки политиколог Анђелко Козомара каже да је пре свега непристојно да на данашњи дан, који је за Србе важан и када се у Братунцу обележава 31 година од српског страдања у Средњем Подрињу и Бирчу, доноси репресивне одлуке за српски народ .
„Не треба бити изненађен што он не поштује, као и већина западних дипломата у БиХ, српске жртве и српску историју. А што се тиче његових одлука, оне су за РС ништавне јер га не признајемо за високог представника с обзиром да његов мандат није потврђен у СБ УН, па самим тим су и његове одлуке на територији РС ништавне и без утицаја на РС,“ каже Козомора.
Нови удар на Републику Српску
Наш саговорник каже да је непоштовање одлука Уставног суда БИХ на неки начин задирање у надлежности Дејтонског споразума, али да се нико није бунио када је тај исти суд доносио одлуке које су биле против Дејтонског споразума и погубне по РС.
„Али ни Шмит ни амерички амбасадор неће рећи да су одлуке овог суда биле апсолутни удар на Дејтон и покушај његове промена из корена. Не може Уставни суд БиХ да одлучује, на пример, о томе чија је имовина, која је подељена Дејтонским споразумом и где се тачно зна шта ком ентитету припада, а они то упорно раде отимањем имовине РС. Дакле, што није именовано као заједничка имовина БиХ је имовина која је ентитетска а Уставни суд ту одлуку мења и проглашава је власништвом државе БиХ,“ подсећа Козомара.
Додик и остали да припазе
Наш саговорник истовремено истиче да Шмитова најава измене кривичног закона БиХ има само једну сврху, али да ће проћи као и све до сада.
„Као и све његове одлуке, неће бити објављена у Службеном гласнику РС, што значи да неће бити применљива. А то једнино значи да би Додик морао бити опрезан када путује у Федерацију, као и Жељка Цвијановић и остали функционери из РС. Остаје и солуција да напусте заједничке органе БиХ како би били безбедни на територији РС јер на том подручју њих нико не може да ухапси и да их процесуира. Односно, може да их процесуира Тужилаштво БиХ, али хапшење и привођење на суд је на подручју где се они буду налазили. Значи, морају да пазе где иду и путују али подсећам и да је главни тужилац Суда БиХ рекао да непризнавање неког закона или неке одлуке није кривично дело зато што је то класичан вербални деликт ако тај неко каже – „ ја не признајем то“,“ напомиње Козомара.
Хронологија сукоба
Козомара објашњава да је све почело тиме што је Уставни суд БиХ остао без Срба (пензионисани), и подсећа да Уставни суд БиХ сад воде странци. Како каже, Додик је изнео фер понуду да из сва три народа седе по три члана, али политичком делу Бошњака одговара да седе странци у том суду јер доносе одлуке у њихову корист.
„Додик је добио подршку за свој предлог од Хрвата и дела бошњачке коалиције која је са њима у власти на федералном нивоу. Подсећам да је Дејтон предвидео да у суду седе поред осталих и три стане судије али и да је предвидео, да се 2002/03. године донесе закон о Уставном суду по коме би се из овог тела странци избацили али Бошњаци то нису хтели никад да усвоје. Додик је сада хтео да се то истера на чистац и поступи по препорукама Дејтона,“ напомиње Козомара.
Иначе, одлуку Шмита да поништи два закона усвојена у парламенту Српске осудили су српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић, као и бројни други политичари из Српске, док су је очекивано подржали Вашингтон и Лондон.
