Предлог закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској и потврда вета српског члана и председавајуће Председништва Жељке Цвијановић по питању спољне политике нашли су се на дневном реду Народне скупштине Републике Српске (НСРС) .
„Прелила се чаша жучи“
Уставни суд БиХ није дао никакав одговор након захтева из Републике Српске да повуче спорну одлуку о брисању члана 39 Правилника тог суда, чиме је практично омогућено да ова правосудна институција одлуке доноси без присуства судија из Републике Српске.
Цвијановићева је уложила вето када је реч о Предлогу закључка о усвајању Споразума о слободи кретања са личним картама на западном Балкану, Споразума о признавању стручних квалификација доктора медицине, доктора денталне медицине и архитеката у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини и Споразума о признавању квалификација високог образовања на Западном Балкану.
Последица усвајања оба акта може бити независност Републике Српске, каже за Спутњик академик Витомир Поповић, некадашњи декан Правног факултета у Бањалуци.
Поповић, који је био судија Уставног суда БиХ у првом сазиву, додаје да је јасно да тај суд не може да занемари чињеницу да су све судије биране по принципу конститутивности – по двоје из редова конститутивних народа, Срба, Хрвата и Бошњака а да је било предвиђено да у првом сазиву буду тројица странаца.
У другом сазиву Уставног суда БиХ било је предвиђено да судије које су биле у првом сазиву не могу више бити биране, а у пракси се десило обрнуто – судије чланови СДА Алије Изетбеговића остале су судије тог суда и практично су заједно са странцима прегласавали Србе и доносили одлуке које немају никакве везе са Уставом БиХ.
„Доношењем тих правила они су отишли изван самог Устава а та правила се не могу оспоравати пред једним судом. Дакле, та правила су њихов интерни акт а они су изнад Устава. Они су практично као Уставни суд чувар Устава и о томе би морали да воде рачуна. Ово последње што се дешавало у односу на имовину и неке друге ствари, јасно је да је прелило чашу жучи и да се тако више не може радити и сасвим је легално и легитимно да Република Српска заштити свој интерес. Јер, овде постоје тзв. дејтонске установе и оне су све засноване на принципу конститутивности народа. Није случајно што имате два Србина, два Бошњака и два Хрвата а сад без Срба хоћете да доносите одлуку. Дакле, Федерација БиХ практично доноси одлуку у име Републике Српске која у томе не учествује,“ објашњава Поповић.
Пре ће се Босна распасти него што ће „укинути“ Дејтон
Наш саговорник додаје да свако има право да се љути због одлука Скупштине, па и тзв. високи представник и Бошњаци, али Република Српска више нема куда и мора јасно рећи да тако више не може.
Уколико и даље буду доносили одлуке без судија Срба, нема ништа легитимније од тога да их Република Српска не извршава, не поштује и не објављује их у Службеном гласнику.
