Предсједник руске Думе Вјачеслав Володин наложио је Комитету за међународне послове Думе да размотри приједлог о потреби да се реагује на пресуду Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу.
Володин је издао налог, након што је за вријеме пленарног засједања Думе предсједник Комитета Русије за одбрану генерала Младића, посланик Павел Дорохин, предложио руском парламенту да се размотре начини реаговања на хашку пресуду Младићу, преноси РИА „Новости“.
„Хајде да дамо налог Комитету /за међународне послове/ који ће изнијети своје гледиште, а након тога ћемо се вратити на то питање“, рекао је Володин.
Предсједник Комитета за међународне послове Савјета Руске Федерације Константин Косачев сматра необјективном пресуду Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, те истиче да већ данас треба почети са анализом рада овог суда.
Оцијенивши да је то једна у низу пресуда Хашког трибунала против још једног, наравно, српског учесника у трагичним догађајима у бившој Југославији – Ратка Младића, Косачев је истакао да је то још један повод да се замисли над озбиљним проблемима у изградњи објективног међународног правосуђа.
„Нема ни једнаке одговорности за починиоце, нити једнаке правде за све жртве насиља. А, тамо гдје нема једнаке казне, неће бити ни спречавања нових злочина, што смо већ видјели на Косову“, рекао је Косачев за руску агенцију Тас, наводећи да се за косовски сукоб окривљује практично само једна страна.
Он је нагласио да Хашки трибунал не може бити модел за неке наредне међународне процесе за сличне међунационалне сукобе, јер остаје кључно питање – ко су судије?
Према свему судећи, истакао је он, анализа рада Хашког трибунала у наредном периоду неће бити мање важна и занимљива од анализе самог југословенског конфликта.
„Зато има смисла почети се тиме бавити већ данас, док је `траг врућ`“, рекао је Косачев.
Косачев је убијеђен да је Хашки трибунал требало да послужи, не само као инструмент „демонстрације кажњавања непослушног народа“, него као и средство за оправдавање потеза Запада „од брзоплетог и провокативног признања независности Хрватске и Словеније до ракетних удара по Београду и насилног отимања територије, првог послије Другог свјетског рата“.
„Безусловно, таквој грозној структури као што је Хашки трибунал, за коју смо наивно мислили да ће бити објективна, били су потребни лијепи финални акорди, који се, изгледа, и чују ових дана. Било како било, Трибунал очигледно није постигао своје циљеве“, рекао је Косачев.
Он је додао да су циљеви Хашког трибунала били судско процесуирање лица која су прекршила међународно хуманитарно право, успостављање правде за жртве, спречавање нових злочина и помагање успостављању мира кроз помирење у бившој Југославији.
Косачев је истакао да је у југословенској драми било доста околности које је требало узети у обзир, као у било којем унутрашњем државном сукобу са спољним „подгријевањем“.
„Међутим, на крају је у основу рада Хашког трибунала уграђена политичка верзија о `лошим Србима`. Због тога већина пресуда, 68 одсто, је управо изречена Србима, 15 одсто Хрватима, а по шест одсто босанским муслиманима и косовским Албанцима, које су, осим за Србе, често биле веома симболичне“, рекао је Косачев.
Предсједник Комитета Русије за одбрану генерала Младића руски посланик Павел Дорохин оцијенио је да је хашка пресуда Младићу политичка и тенденциозна.
Он је напоменуо да је за вријеме изрицања пресуде Младић носио црвену кравату са симболом Комунистичке партије Руске Федерације, коју му је он дао крајем августа.
„Младић је специјално обукао као знак да осјећа да је уз њега помоћ и морална подршка Русије“, рекао је Дорохин.
Првостепено вијеће Хашког трибунала осудило је јуче некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора.
Тагови: Ратко Младић, Русија, Руска Дума