Павел Дорохин: Алија Изетбеговић режирао Сребреницу да би Америка ушла у рат

НАЈВЕЋИ злочин 20. века није се догодио у Сребреници, као што је то рекао Томас Шиб, амбасадор Немачке у Београду, већ у немачким концентрационим логорима. Највеће зло прошлог века је немачки фашизам.

Ово у интервјуу, за „Новости“, каже Павел Дорохин, депутат руске Думе и председник Комитета Русије за заштиту генерала Ратка Младића. Дорохин је у Београду и Новом Саду представио своју књигу „Наш рат – Како победити у Хладном рату 2.0“, а дошао је на позив Мирослава Паровића, председника Народног слободарског покрета. Српско издање објавила је „Нова Европа“.

– Генерал Ратко Младић ми је током једне посете испричао шта се догађало у Сребреници – каже Дорохин. – Из минута у минут. Начин на који Запад хоће да представи српску војску је потпуно нетачан. То је још само једна њихова провокација.

* Шта се по вашим сазнањима догодило у Сребреници?

– Русија је веома добро информисана о ономе што се догађа на међународној сцени. Било је важно, а то је речено и тадашњем председнику БиХ Алији Изетбеговићу, да је потребно масовно убиство да би се Америка умешала у конфликт. Дакле, то је био разлог да се исфингира прича о Сребреници. Никаквог геноцида муслиманског становништва није било. Нема ниједног доказа да је седам хиљада људи убијено на једном месту, не постоје сателитске фотографије. Али, медији су то другачије приказали. Ројтер, Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, имају заједнички центар из ког се управља, добили су информацију и не проверавајући је они су је објавили. Ту информацију су буквално проследили другима, који су је, такође, без истраживања пренели. У кадровима које је Си-Ен-Ен показивао јасно се види да је неко други пуцао.

* Зашто су онда српски војници ушли у Сребреницу?

– Генерал Младић ми је рекао да је суштина уласка српске војске била да блокира територију где су се одмарали муслимански војници, а потом се враћали у борбена дејства. Тамо су испред НАТО-а били холандски војници који су све видели. Холанђани су сведоци да је било борби, али не тако страшних. Младић ми је испричао да је разоружао муслиманске војнике и пустио их да иду. Онда је почело бомбардовање, било је јасно да је около пуно нагазних мина. Ко је бомбардовао и ко је поставио те мине, тешко је рећи у овом тренутку. Сигурно је да војска Ратка Младића није.

* Године 2008. донета је одлука којом се обавезују све чланице Уније да у своја законодавства уграде криминализовање порицања геноцида и ратних злочина, па и у Сребреници…

– Први пут чујем за ту одлуку, којом се унапред одређује ко је крив, а ко је невин. Тако је и било. Кад погледамо колико је Срба осуђено у Хашком трибуналу, а колико Хрвата и Бошњака, све нам је јасно. Геноцида у Сребреници свакако није било. Свака страна је штитила своје интересе. Био је рат. Правили су гробље које је требало да послужи као привид геноцида. Довозили су лешеве из свих крајева БиХ, ко зна одакле, успели су да поставе неколико стотина, а не седам хиљада као што говоре.

* Зашто сте ушли у Комитет за заштиту Ратка Младића?

– Пре седам година када сам изабран за председника Комитета нисам познавао Младића, али одувек сам волео Србе и Србију. Знао сам да је Младић прави патриота. То што га је тадашња српска власт, под притиском Европске уније и НАТО-а, предала, сматрам потпуним безакоњем. Да би почели било какви преговори о пријему Србије у ЕУ, морали су да испоруче Младића. Испоручили су га под великим притиском. За нас је борба за његова права у Хашком трибуналу била као борба за саме себе. И раније сам говорио да Русија мора да помогне српском патриоти у затвору. У томе ме је од почетка подржао и наш бивши премијер, академик Јевгениј Примаков, такође члан Комитета. Он ми је, кад сам постао председник, рекао да ће да подржи Комитет, а да ја одем брзо у Хаг да помогнем Младићу да му не ураде исто оно што и Милошевићу.

* Младић је пре неколико дана пребачен у болницу, али је убрзо враћен у своју ћелију. Какво је његово здравствено стање?

– Одлично знам у каквим неусловима он тамо борави. Описао сам то у својој књизи. Лоши услови у којима се налази утичу на његово здравље.

* Како победити у овом хладном рату о коме пишете у новој књизи?

– Тако што ћемо бити на страни истине, говорити истину. Јер, уз човека који је на страни истине и правде је Бог, а он ће свакако победити. Нови хладни рат, наравно у другачијој форми, траје четири-пет година.

* Каква је позиција Русије у том рату?

– У књизи више пишем о својој позицији по том питању, а то је истовремено позиција целог руског народа и државе. У њој су све моје политичке изјаве као депутата руске Думе и акције у којима сам учествовао у последњих седам година. Има неколико делова који указују на позицију руске државе и мене као депутата. Писао сам о повратку левичарским идејама, о рођењу руске идеје и зближавању руског и српског народа. Суштина руске идеје је никад никог не притискати, нити угрожавати, али обједињуј оне које имаш око себе.

* Учествовали сте и у неколико хуманитарних акција на Косову и Метохији…

– Када смо чули да на Косову нема лекова, Јевгениј Александрович Примаков, унук бившег премијера, и ја спаковали смо неколико кутија и кренули. Било је то занимљиво искуство. Први пут нисмо успели да пређемо границу, јер је возач био Србин. Променили смо возача, али опет нисмо знали да ли ћемо ући на КиМ. Русија не признаје Косово, па су наши дипломатски пасоши били „чудна појава“. Владика Теодосије нам је рекао да су мале шансе да пређемо границу. Замолио сам га да нас благослови. Веровао сам да ћемо онда проћи. Тако је и било. Народ на КиМ се много ослања на цркву и на Русију. У Косовској Митровици сам видео плакате на којима пише „Хвала Путину“. Било ми је драго.

* Како Русија гледа на преговоре о Косову?

– Пре месец дана срео сам се са председником Александром Вучићем и пренео му да је Русија јасно поручила – поштовање Резолуције 1244 и Косово је неодвојиви део Републике Србије. Вучићу није једноставно, јер трпи огроман притисак. Осећам то. Дуго сам држао његову руку кад смо се поздравили у његовом кабинету. Рекао сам му: Председниче, не дајте Косово! Скоро сат времена смо разговарали о томе. Стекао сам утисак да председник Вучић има унутрашњу бол због тог питања. Проблеме на Косову би требало решавати искључиво у интересу српског народа, а не у интересу САД и НАТО.

* Осим политичких, које су још теме важне за добре односе Русије и Србије?

– Економске, пре свега. Сматрамо да постоји огроман потенцијал за економску сарадњу. Гас, нафта, аутомобили, опрема за енергетику, машине, војна индустрија… Ваши квалитетни производи имају пролаз у Русији, али, пре свега, нама је потребна ваша сила духа.

КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, КРИМ РУСИЈА

– ЗА српски народ на КиМ је јако важан став Владимира Путина – каже Дорохин. – Као руски депутат подржавам да је Косово неодвојив део Србије. Моје колеге се такође залажу за то. Током посете Косовској Митровици на мене је посебан утисак оставио мурал на коме су насликане српска и руска застава испод којих пише: „Косово је Србија, Крим је Русија.“