ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ У МРКОЊИЋ ГРАДУ: Злочин за који нико није одговарао

Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје масовне гробнице, данас је обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у којој је пронађено 181 тијело српских цивила и војника.
Ексхумација тијела из масовне гробнице почела је 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звјерски начин мучене и убијене.

Полагању вијенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао је и предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, који је подсјетио да за ове злочине још нико није одговарао.

„Ово је, највјероватније, резултат наставка муслиманско-хрватске коалиције и они сигурно испомажу једни друге у сектору који има политички и други значај. Федерална компонента у Тужилаштву БиХ ово одгађа максимално, као и многе сличне случајеве који су се десили на почетку протеклог рата, а посебно оне на завршници рата“, рекао је Митровић.

На питање како коментарише незваничне информације неких медија да је Тужилаштво БиХ предмет „Злочини у Мркоњићу“ уступило хрватском правосуђу, Митровић је рекао да је то неприхватљиво.

„То је неприхватљиво. БиХ има свој суд и тужилаштво и било би нормално да процесуира злочине почињене на њеном простору у размјени информација, доказа и поступака са хрватским правосуђем. То је један од ријетких случајева да се то дешава на овакав начин и на овом мјесту које је оличење стравичног злочина, који има облике и геноцида и урбицида“, нагласио је Митровић.

Он је рекао да се таквој намјери мора жестоко супротставити и Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, као невладина организација која представља жртве.

Породице жртава су огорчене и кажу да је срамотно што за ове злочине још нико није процесуиран.

Мира Ђуза је 1996. године у масовној гробници пронашла посмртне остатке свог брата и каже да је призор био стравичан.

„Прије ексхумирања, 4. фебруара 1996. године кад смо се враћали из избјеглиштва прво смо свратили овдје на гробље. Видјели смо стуб и на њему конопац, а испод све справе којима су наши људи мучени, лет-лампе и слично.. Видјела сам и два дуга дрвета која су на средини имала жељезну куку, страшно је било. Патолог ми је објаснио да су жртвама прво стављали гркљан на ту куку, па су их жељезом тукли у главу. Многи су на тај начин убијени“, рекла је Ђуза и додала да о томе треба причати и да ови злочини не смију бити заборављени.

Љиља Црнчевић је у гробници пронашла посмртне остатке брата, оца и стрица.
„Само Србе осуђују, а ко је урадио ово у Мркоњићу, зашто се о томе не говори? У овом времену неправде тешко је наћи правду за жртве које су страдале на најгори начин“, каже Црнчевићева.

Тагови: Масовна гробница, Мркоњић Град, Парастос