Осам деценија од масовних злочина у северозападној Босни: На Козари је погубљено 40.000 Срба

Изложба ће бити свечано отворена 30. јуна на Мраковици, а аутори су историчари докторанд Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида, као и Марина Љубичић Богуновић и Борис Радаковић, кустоси Меморијалног музеја на Мраковици

Похабане црвене ципелице за дете старо две-три године, оригинални снимци офанзиве на Козари пронађени у „Филмским новостима“, дрвена колевка и усташка мачета забодена у врата штале једног Козарчанина, документ о давању ордена генерал-лајтнанту Фридриху Шталу, команданту 714. пешадијске дивизије Вермахта и Борбене групе Западна Босна, формиране за потребе офанзиве, којег је одликовао Анте Павелић.

Све ово наћи ће се на изложби „Козара 1942„, коју организују Музеј жртава геноцида и Меморијални музеј на Мраковици поводом 80 година од немачко-усташких масовних злочина над српским становништвом на Козари и у Поткозарју.

Процењује се да је током офанзиве страдало више од 40.000 Срба, од којих око 12.000 деце узраста до 15 година. Изложба ће бити свечано отворена 30. јуна на Мраковици, а аутори су историчари докторанд Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида, као и Марина Љубичић Богуновић и Борис Радаковић, кустоси Меморијалног музеја на Мраковици. Аутор поставке је др Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности Музеја жртава геноцида.

„Неке од ових ствари, попут дечјих ципелица, мачете или оригинални снимци офанзиве, посетиоцима ће бити приказане први пут, док су друге ретко излагане и нису део сталне поставке Меморијала“, каже за „Новости“ Бојан Арбутина.

Посетиоци ће имати прилику да виде и дневник Фрање Иловара, гробара који је пописивао убијену и умрлу српску децу са Козаре у дечјем логору Јастребарско, потом документа која су позната историчарима, али не и широј јавности, о прогонима, слању у логоре, покрштавању, упутства о исељавању мешовитих породица, злочинима усташа нпр. у Босанској Дубици, аудио-сведочанства преживелих. Публику ће све време пратити аутентични аудио-видео записи трагичних догађаја, тзв. сликописи НДХ.

Између 10. јуна и 15. јула 1942. спроведена је офанзива снага Вермахта, усташа и домобрана на подручје Козаре у циљу уништавања партизана. Процењује се да је у офанзиви учествовало око 30.000 немачких и војника НДХ, који су опколили око 3.500 партизана, сврстаних у батаљоне Другог крајишког народноослободилачког партизанског одреда, и око 80.000 српских цивила, који су се повукли у густе козарачке шуме – каже Арбутина.

После пробоја партизанских снага између 3. и 5. јула, у шумама Козаре остали су рањеници, цивили и партизани који нису успели да пробију обруч. Немци и усташе кренули су у „чишћење“ терена, што је подразумевало ликвидацију рањених на лицу места, док су цивили одвођени у тзв. прихватне логоре формиране свуда око Козаре, а затим даље.

Највећи број је доспео у систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, али и на Сајмиште, у Земуну, и у логоре у Норвешкој и Немчакој. Део жена и деце завршио је у Славонији, по хрватским селима, као бесплатна радна снага.

Једно од најпознатије козарачке деце је глумица Божидарка Фрајт, рођена Грубљешић у селу Велика Жуљевица. Усташе су заклале њену мајку Виду, а њу као једногодишњакињу депортовали у дечји логор у Сиску, па у прихватилиште Црвеног крста у Загребу. Ту су је као „женско дете са редним бројем 527“ усвојили Фрајтови. У своје порекло посумњала је на факултету, када јој је један професор сугерисао да промени датум рођења – 10. април 1941, јер је то био дан формирања НДХ, а усташе су уписивале свој усвојеној српској деци да су рођена тог датума. Имала је 36 година када је сазнала потпуну истину. За Радио Београд је 1979. испричала:

„Ја се не сећам ничег из тог ранијег детињства… Сећам се прве хаљине коју су ми обукли и сећам се да нисам имала косу“.