Опасна одлука: Европски суд руши Дејтон и укида Српску

Суд за људска права у Стразбуру донео је одлуку у корист Славена Ковачевића да се сви чланови Председништва и делегати у Дому народа БиХ бирају са подручја целе БиХ, а не из ентитета, како налаже Устава и Дејтон и тиме, ако пресуда буде примењена, довео до ситуације да ће нестати или БиХ, или РС, упозорава аналитичар Анђелко Козомара.

Европски суд за људска права је објавио сажетак пресуде у предмету Србина из Федерације Славена Ковачевића, иначе саветника хрватског члана Председништва БиХ, против БиХ, у којој је утврдио да је његово активно бирачко прекршено.

Удар на Дејтонски споразум

Суд је пресуду објавио само два дана пре истека рока за њено доношење што је, по речима бањалучког политичког аналитичара Анђелка Козомаре, врло индикативно да се нешто „спрема“, јер оваква пресуда директно руши Дејтонски споразум, Анекс 10 из кога проистиче Устав БиХ, а тиме анулира постојање Републике Српске и централизује БиХ као једну изборну јединицу.

„Ако би РС ову пресуду прихватила и признала, то ће бити и њен крај. БиХ ће постати јединствена, унитарна, где ће Бошњаци бирати сва три члана Председништва БиХ, јер их је највише и где ће Бошњаци бирати и делегате из редова Срба у Дом народа БиХ. Дакле, ако ова пресуда заживи биће то или крај БиХ, или крај РС,“ децидан је Козомара.
Наш саговорник објашњава да је Суд за људска права у Стразбуру донео одлуку да се сви чланови Председништва и делегати у Дому народа БиХ бирају са подручја целе БиХ, а не из ентитета.

Суд изашао из своје надлежности, пресуда необавезујућа

„Суд је ту пре свега изашао из својих овлашћења. Конвенција за људска права строго прописује о чему Суд за људска права може да одлучује и није предвиђено да овај суд својим пресудама мења изборне законе, уставе и тако даље. А он је то сад урадио. Потпуно је поништио Дејтонски мировни споразум, то јест устав БиХ који је саставни део Дејтона и изашао из својих надлежности. Сада је јасно да су Ковачевићу апелацију писали амерички амбасадор у БиХ уз помоћ од неког из судија из Стразбура којих има у овом суду из БиХ и, наравно, сарајевских политичара,“ наглашава наш саговорник.

На питање да ли је ова пресуда обавезујућа да буде примењена у БиХ па и у РС наш саговорник каже следеће:

„Сећате се предмета Сејдић и Финци против БиХ? Њихов предмет је вођен пред истим Европским судом за људска права и пресудио је такође у њихову корист, јер им као припадницима националних мањина (ромска и јеврејска) није били омогућено да буду бирани у Председништво Босне и Херцеговине и Дом народа Босне и Херцеговине. Међутим, та пресуда никада није примењена нити је заживела у БиХ. Уосталом, одлуке Стразбура су необавезујуће у случају држава, али ће ова најновија сигурно послужити за свакодневне притиске на РС,“ уверен је Козомара.

Пресудом ће махати Српској испред носа

Наш саговорник је уверен да се све ово не дешава случајно и да је у индиректној вези са суђењем председнику РС Милораду Додику које предстоји, а како каже уверен је да ће Бошњаци овом пресудом Ковачевића махати РС испред носа а њихови медији су већ сада пуни написа да ће БиХ коначно бити правна држава у којој неће моћи разни „агресори да блокирају њен развој“.

Ковачевић је фактички тужио Изборни закон БиХ који му као Србину из Федерације онемогућава да гласа за српског члана Председништва и делегате за Дом народа из РС, за које се по Дејтону,Уставу и изборном закону БиХ гласа искључиво из РС, као што се и из Федерације гласа искључиво за бошњачке и хрватске представнике.
Из РС су се већ огласили речима да „Устав гарантује индивидуална и грађанска права сваком појединцу у БиХ, али исто тако гарантује и заштиту колективних права равноправних конститутивних народа и ентитета“.

Хоће да БиХ буде једна изборна јединица

Ковачевић се после пресуде огласио речима да се њоме „брише идентитетска и етничка линија и да етничка припадност више не би требало бити узимана у обзир приликом избора чланова Председништва БиХ“.

У пресуди коју је објавио Европски суд за људска права стоји да би Босна и Херцеговина требало да буде једна изборна јединица, а да грађани могу гласати за кандидата за члана Председништва БиХ независно од тога ком народу припада и у ком ентитету живи. Иначе, према актуелном Уставу и Изборном закону БиХ, члан државног Председништва из реда српског народа бира се из ентитета Република Српска, док се чланови Председништва из реда бошњачког и хрватског народа бирају из другог ентитета Федерације БиХ. Право да се кандидују за чланове Председништва имају само припадници конститутивних народа (Бошњаци, Хрвати, Срби).

Пресуда је иначе донета са шест гласова за и једним против, а Хрвати из БиХ су реаговали исто као и РС, сматрајући да руши Дејтонски споразум.