ОНИ СТОЈЕ ИЗА РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Острашћени албански лобиста и медицинска сестра од Срба праве монструме

Предлог нове резолуције о догађајима у Сребреници, чији су формални предлагачи троје конгресмена из редова америчких демократа, нови је удар на Београд и Бањалуку, иза којег не стоје само политички фактори из САД, већ и регионални опоненти Србије.

Циљ је да се ослаби позиција наше државе, њене везе са Републиком Српском, а постојање саме Српске оспори, тако што би се прогласила – геноцидном творевином.

Овако саговорници медија тумаче документ који је достављен Представничком дому Kонгреса САД на усвајање, а под називом „Резолуција о осуди геноцида и других злочина над Бошњацима, које су српске снаге починиле у Сребреници у јулу 1995.“

Текст је у понедељак, 13. јула, представила конгресменка Еди Бернис Џонсон. Ова медицинска сестра има 85 година и копредседавајућа је босанском кокусу у Kонгресу. Њен документ упућен је Kомитету за оружане снаге Kонгреса, а подржале су га и страначке колеге Џонсонове, конгресмени из реда демократа, Елиот Енгел, острашћени албански лобиста, и Џејмс Мекгаверн.

У овој резолуцији наводи се да су снаге босанских Срба потпомогнуте војним и паравојним снагама из Србије, уз директну подршку Слободана Милошевића и југословенске владе, започеле агресију и етничко чишћење у БиХ 1992. године, а „што је довело до расељавања више од два милиона особа и преко 100.000 убијених, десетине хиљада силованих, мучених и злостављаних, укључујући концентрационе логоре на подручју Приједора“.

Затим се детаљно описује њихово виђење догађаја који су претходили дешавањима у Сребреници. Помиње се и да је „погубљено више од 8.000 мушкараца и дечака, углавном бошњачких, и да су они закопани у масовне гробнице“. Аутори резолуције нису пропустили ни да нападну руководство Србије и Републике Српске:

– Неки истакнути званичници Србије и босанских Срба, укључујући актуелног члана Председништва БиХ Милорада Додика, геноцид у Сребреници лажно означавају измишљеним митом и највећом обманом 20. века, негирају да је масакр у Сребреници био геноцид.

Даље се наводи и да званичници у РС одају почаст и величају ратне злочинце, да се „фалсификује историја кривичних дела и покрећу школски наставни програми који ученике подучавају лажним чињеницама о Сребреници“.

ШТА ТРАЖИ ТРОЈKА ДЕМОKРАТА

• осуђују се изјаве, радње и политике које негирају или доводе у питање да је масакр у Сребреници представљао геноцид
• подстиче се Веће за спровођење мира да да пуна овлашћења високом представнику у БиХ да осигура спровођење Општег оквирног мировног споразума и да позове на окончање историјског ревизионизма, што се посебно односи на геноцид у Сребреници
• подстичу се САД да одржавају и изнова потврђују своју политику подршке суверенитету, правном континуитету, јединству и територијалном интегритету БиХ, унутар њених међународно признатих граница
• поново се потврђује снажна подршка народу БиХ на његовом путу ка евроатлантским и европским интеграцијама
  подстичу се сви политички лидери у БиХ да престану да користе реторику подела и подривања етничких сукоба како би постигли краткорочни политички добитак
• Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да ће се Србија и даље суочавати са оваквим нападима, јер ће лобисти који раде за наше регионалне опоненте наставити да користе лажи против нас:

– Запад је у једном моменту, због својих интереса, лаж о Сребреници форсирано гурао. Та ствар је за кључне центре на Западу у међувремену изгубила на значају, али ће се наши регионални противници, од Албанаца преко Хрвата до бошњачке политичке елите, трудити да та лаж увек „тиња“. И даље ћемо се суочавати са притисцима те врсте, али треба да развијемо „колективни имунитет“ у односу на ту лаж и да хладно дајемо контрааргументе.

Историчар Милош Kовић сматра да присуствујемо поновљеним покушајима САД и других западних сила да историјску истину злоупотребе и искористе као политичко оруђе:

– По њиховим интерпретацијама великог отаџбинског рата у БиХ, вредне су само муслиманске жртве. Злочини који су починиле муслиманске и хрватске оружане снаге над Србима за њих једноставно не постоје. Није спорно признавање ратног злочина, али је веома спорно називање Сребренице геноцидом, калкулација бројем жртава, и изнад свега прећуткивање злочина муслиманских оружаних снага над српским цивилима. Историју не пишу конгреси ни скупштине, већ историчари, на основу извора, улажући напор да у тумачењу прошлости буду објективни и непристрасни. Нама је потребна историјска истина, а не резолуције ове или оне скупштине, укључујући и Скупштину Србије, која се по овом питању већ обрукала.

(Večernje novosti)