НСРС: До сада идентификовано 3.835 несталих лица
Фото: РТРС
У Републици Српској је до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броја трага се за још 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина.
Представници Коалиције „Домовина“ поручили су да неће учествовати у скупштинском изјашњавању о извјештајима о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, те сарадњи институција Републике Српске са Хашким трибуналом у прошлој години. Посланици ове коалиције Сенад Братић и Недим Чивић сматрају да су извјештаји једнострани.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да су институције Републике Српске и у 2014. години наставиле са испуњавањем прописаних обавеза и спровођењем активности које се односе на сарадњу са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, са сједиштем у Хагу.
Представљајући Извјештај о сарадњи институција Републике Српске са судом у Хагу пред народним посланицима, Којић је рекао да је Тужилаштво Хашког трибула доставило током прошле године Центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и МУП-у Српске 20 писаних захтјева на поступање.
Директор Центра Милорад Којић рекао је да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тијела.
„Потребно је нагласити да је, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао је Којић, образлажући Извјештај о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народној скупштини.
Он је навео да је од 1995. до 2008. године ријешена судбина 3.454 нестала лица са пописа Канцеларије за нестала лица Републике Српске, а за сва пронађена и идентификована лица постоје комплетни судско-медицински налази са документованим мјестом на којем су пронађена тијела, као што су масовне и појединачне гробнице.
Он је додао да до застоја у тражењу несталих долази након формирања Института за нестала лица БиХ, тако да је за првих пет мјесеци рада идентификовано 600 несталих Бошњака и осам Срба.
Због оправданог незадовољства породица несталих лица, али и институција Републике Српске, предложено је да се идентификација тијела која су похрањена у спомен-костурницама у Републици Српској изврши у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци.
Он је у извјештају о раду Центра напоменуо да је до сада у оквиру пројекта пописа и евидентирања српских жртава у протеклом рату евидентирано 2.770 жена жртава, које су на различите начине страдале током рата и њихова имена су унесена у јединствену Базу Центра, а од тога броја 1.756 жена је смртно страдало у ратним сукобима.
Центар је током 2014. године израдио пет студија – анализа војне ситуације у западнокрајишким општинама у периоду 1991-1995. година и то за општине Приједор, Босански Нови, Босанска Крупа, Сански Мост, Кључ и Котор Варош.
Ове студије садрже материју од око 2.000 страна, у којима је обухваћена хронологија догађаја за циљно подручје, почетне хипотезе, описани и анализирани инциденти, прилози кључних докумената са коментарима и закључна разматрања.
У оквиру истраживања случаја „Тузланска капија“, Центар је прикупљањем релевантне документације и изјава свједока и учесника догађаја настојао допринијети расвјетљавању овог случаја.
„Центар је ангажовањем експерата балистичке струке и експерата за минско-експлозивна средства израдио експертизе о природи и ефектима експлозије на поменутој локацији, те предузео активности у експерименталним истраживањима и опитовањима која се реализују у релевантним научним установама и институцијама“, објаснио је Којић.
Представник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Марко Грабовац изнио је низ примједби на рад Института за тражење несталих БиХ, као и Међународне комисије за нестала лица.
„Међународна комисија за нестала лица игнорише захтјеве српских породица, а доприноси раду башњачке стране, која има боље резултате у тражењу својих несталих“, рекао је Грабовац.
Говорећи о раду Института, Грабовац је истакао да је мандат Института истекао и да ради нелегално, те да је од добијених осам милиона КМ за тражење несталих, само два милиона КМ издвојено за ексхумирање масовних и појединачних гробница.
„Када је ријеч о Тужилаштву БиХ, однос према српким жртвама више је него негативан“, поручио је Грабовац.
У Народној скупштини слиједи разматрање Извјештаја о сарадњи институција Републике Српске са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије са сједиштем у Хагу за период од 1. јануара до 31. децембра 2014. године.
Разматрањем Извјештаја о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина настављена је сједница Народне скупштине Републике Српске.
Извјештај подноси директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић.
У данашњем дијелу сједнице посланици би требало да разматрају и Извјештај о сарадњи институција Републике Српске са Хашким трибуналом за период од 1. јануара до 31. децембра 2014. године.
Након разматрања ових извјештаја, слиједи гласање о актима који су разматрани 27. и 28. октобра.
