Обред ломљења славског колача у Редакцији у Бијељини обавио је свештеник Миран Гавриловић, који је пожелио више благих и лијепих вијести у данашњем времену и навео да у том смислу посебно треба водити рачуна о дјеци.
Он је указао на значај благих вијести, у оној мјери у којој је то могуће, те напоменуо да се мора водити рачуна и о релевантности информација и њиховом правовременом пласирању у интересу јавности.
Свештеник Миран је истакао значај мира и слоге и упозорио на све опасности бијеса и срџбе.
– Потребно је да славимо Бога, да се обраћамо Богородици и молимо јој се да данашњи дан Благовијести заиста буде импулс за ширење још бољих и позитивнијих вијести, јер непријатеља је свуда около, па да бар себи будемо пријатељи – поручио је свештеник Миран.
Он је нагласио да у српском народу постоје бројни духовни ауторитети који треба да буду водиља, међу којима је истакао Светог Саву, цара Лазара.
– Потребно је да ми будемо мало зрно соли и парче квасца које подигне сво тијесто да буде правилно – поручио је отац Миран.
СРНА је неодвојиво везана за настанак Републике Српске и представља једну од њених најстаријих и најзначајнијих институција.
Од оснивања 1992. године, била је свједок бурних догађаја и хроничар тешких времена. Током пуне три деценије рада и развоја, СРНА је успјела да одговори на високе захтјеве професије и ослонац је свим медијским кућама на подручју Српске, као и ван њених граница.
Новинска агенција Републике Српске била је први медиј српског дијела БиХ и створена је у часу када су већ почели ратни сукоби, а главни пријератни медији у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ били су под ратном и пропагандном контролом такозване Републике БиХ.
У стварању СРНЕ учествовали су истакнути српски интелектуалци, новинари, књижевници који су из Сарајева стизали на Пале у малу ратну редакцију. Те људе, који су најзаслужнији за стварање СРНЕ, красила је воља, ентузијазам и жеља да истина о рату у БиХ допре у свијет.
Најбоља потврда успјеха СРНЕ јесте чињеница да су њене вијести у то ратно вријеме преузимали водеће свјетске агенције Ројтерс, АФП, АП, ИТАР-ТАСС, РИА Новости, ДПА, БТК, јапански КЈОТО, италијанска АНСА, те око 120 других корисника са простора бивше Југославије и из свијета.
СРНА је, одлуком Народне скупштине тадашње Српске Републике БиХ, основана на Благовијести, 7. априла, 1992. године на Палама као Српска новинска агенција – СРНА.
Од 1998. сједиште СРНЕ је у Бијељини, а одлуком Владе Српске 27. марта 2008. добила је свој садашњи назив – Новинска агенција Републике Српске – СРНА.
СРНА је медиј који је имао велики утицај у стварању Републике Српске. Само неколико дана након што је почео грађански рат у БиХ, 7. априла 1992. године, у свијет је емитована прва вијест СРНЕ.