НОВА САЗНАЊА У ВЕЗИ СА СРЕБРЕНИЦОМ: Бошњачке војне тајне путоказ новој комисији

Строго повјерљиви документи Службе војне безбједности такозване Армије БиХ под ознаком „војна тајна“ из 1995. године, који су у посједу „Гласа Српске“, бацају ново свјетло на трагичне догађаје из јула 1995. године и сигурно ће послужити новој комисији за испитивање догађаја у и око Сребренице као један од доказа да је у поништеном извјештају искривљена истина о дешавањима у овом мјесту.

Лист наводи да је најдиректнија потврда за то изјава бившег припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ Исмета Ханџића да је 2.000 Бошњака погинуло у међусобним сукобима и борбама са припадницима Војске Републике Српске, као и у минским пољима приликом пробоја колоне према Тузли 12. јула 1995. године.

„У вечерњим часовима негдје око 21 сат у некој шуми изнад Коњевић Поља четници су нам поставили засједу. Пуцњава је трајала око један сат, јер су, у међувремену, припадници наше армије отворили ватру на четнике. Тада је дошло до разбијања колоне, а ја сам у току даљег проласка према Тузли видио, према мојој процјени, више од 2.000 лешева“, наводи се у Ханџићевој изјави коју је дао Служби војне безбједности такозване Армије БиХ у Тузли након пробоја из Сребренице.

Бивши потпредсједник Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године Ђорђе Стојаковић потврдио је да је Комисија у извјештају навела да је пријављено да је у јулу 1995. године нестало 7.806 Бошњака у Сребреници.

„Извјештај Комисије је касније потпуно погрешно интерпретиран јер се стално понављало да је Комисија утврдила да је толико Бошњака стријељано и брутално побијено од Војске Републике Српске“, рекао је Стојаковић.

Он каже да је врло вјероватно да се међу 7.806 лица за која се годинама погрешно тврди да су жртве злочина, наводе и имена 2.000 оних који су, према тврдњама бившег припадника такозване Армије БиХ, погинули приликом пробоја ка Тузли у борбама са борцима Војске Републике Српске.

Према сазнањима, постоје озбиљне индиције да је бивши потпредсједник Комисије за Сребреницу Смаил Чекић знао за документа и изјаве које данас објављује овај лист, а који потврђују да је оправдана одлука о поништавању извјештаја из 2004. године.

„То никако није одговарало Чекићу, који је по сваку цијену желио да увећа број жртава и брани тврдње о почињеном геноциду. Постоје оправдане сумње да је знао за документа Службе војне безбједности такозване Армије БиХ, али није желио да их предочи Комисији зато што нису ишли у прилог бошњачкој `истини`“, тврди извор овог листа.

Народна скупштина Републике Српске једногласно је одбацила извјештај Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године и затражила од Владе да га стави ван снаге и формира двије независне међународне комисије за утврђивање истине – о страдању свих народа на подручју сребреничке регије и о страдању Срба у Сарајеву.