Аутор књиге „Ничији војници“ Жељко Пантелић, преживјели припадник ЈНА који је тешко рањен 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, рекао је за Срну да је књигу написао као одговор на муслиманске лажи које шире о „65 заштитном моторизованом пуку“ последњих 29 година.
Ова књига, која је промовисана синоћ у Источном Сарајеву у оквиру манифестације „Принципови дани“, аутентично је документарно свједочење о страдањима српских војника у „Добровољачкој улици“ у Сарајеву почетком маја 1992. године.
– Сама иницијација књиге био је мој први одлазак на комеморацију 2013. године у Добровољачку улицу када сам видио да оно што су говорили и када су нас напали приликом комеморације и провоцирали са друге стране Миљацке и говорили оно што нема никакве везе са истином и стварним дешавањима – рекао је Пантелић.
Он каже да је од тада почео да прикупља податке и да је уз помоћ Центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке и преживјелих припадника јединице настала ова књига.
– Ова књига је требала да буде давно завршена, али како сам контактирао са преживјелим саборцима, све више су се јављали људи који су учесници тих догађања – навео је Пантелић.
Он напомиње да је прекинуо ту причу са свједочењима у договору са Центром за истраживање ратних злочина и да су се након првог издања „Ничијих војника“ и даље јављају свједоци учесници дешавања у Добровољачкој који нису поменути у овом издању, па има намјеру написати и друго издање.
– Осим њих, почели су да се јављају и људи који су из других јединица који су поменути у књизи и почео сам да скупљам материјал за друго издање које ће бити допуњено издање књиге `Ничији војници` – најавио је Пантелић.
На питање због чега је овој књизи дао назив „Ничији војници“, Пантелић каже да је у одабиру наслова било више солуција, али да се овај искристалисао јер је у књизи описана и издаја, односно одговорност војног и политичког врха тадашње СФРЈ.
– Упркос договору да се мирно иселимо, ми смо тамо били остављени, док је Предсједништво прогласило нову државу СР Југославију. Били смо тада практично ничији војници остављени у БиХ – истакао је Пантелић.
Он је напоменуо да су подаци о броју погинулих и рањених добијени из прве руке, од људи који су били учесници тих дешавања.
– Сравнио сам списак рањених, убијених и заробљених послије 27 година – навео је Пантелић и додао да није могао да изврши ревизију свих имена, јер за неке од тих људи није могао доћи до података.
Пантелић је истакао да сви погинули који се помињу у Добровољачкој, воде у судском случају „Добровољачка“, што не значи да су страдали само на том мјесту.
– Помињу се побијени од 2. маја и од 20. априла, када су побијени војници у кафићу и сви ти догађаји су повезани и уведени у случај `Добровољачка`- појаснио је Пантелић.
Он подсјећа да се и након 29 година од злочина у Добровољачкој улици трага за тијелима неких војника.
– Имамо податке за дио људи који је извучен и за које су муслимани дали тијела, док се неки војници који су побијени на Скендерији, а нису размијењена њихова тијела, још воде као нестали. Ријеч је о поручнику Нихаду Кастратију и војнику Круну Бешлићу – открива Панетлић.
Он напомиње да су тијела побијених из колоне у Добровољачкој улици много касније пронађени посмртни остаци по разним гробљима у Сарајеву.
Пантелић каже да је рецензију за ту књигу писао књижевник Жељко Пржуљ, који је и сам био борац на подручју тадашње Српске Илиџе, која је након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.
Пржуљ за Срну каже да је ово његова прва рецензија и да је пристао да је напише због саме теме којом се књига бави.
– То ме је натјерало да напишем рецензију. Ријеч је о књизи коју пише сам актер дешавања у Добровољачкој која показује грчевиту борбу за опстанак младих људи од 20 година који су били издати од саме команде, од државе , од народа и свих. Сами су се сналазили како да се извуку из ватре и сачувају углед неке пропале војске – рекао је Пржуљ.