НИ ЗАБОРАВИТИ НИ ОПРОСТИТИ: Српска се придружује тужби против чланица НАТО-а
(НАТО бомбардовање) Фото: РТРС
Република Српска придружиће се тужби против чланица НАТО-а због изазивања хуманитарне и еколошке катастрофе током и послије бомбардовања Српске пројектилима са осиромашеним уранијумом, коју из истих разлога припрема Србија, пише „Глас Српске“.
Тужба ће бити базирана на шест правоснажних пресуда италијанских судова који су утврдили постојање везе између оболијевања од канцера и боравка италијанских војника у БиХ и на Косову и Метохији, које су чланице НАТО-а гађале осиромашеним уранијумом.
У Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ рекли су да ће се Српска придружити тужби и правним путем тражити накнаду нанесене штете.
„До сада је негирано штетно дјеловање осиромашеног уранијума, а сада постоје докази за супротно и јак основ за покретање тужбе. Имамо доста доказа и података о узроцима који су довели до повећаног оболијевања људи и стоке“, рекли су у Академији.
Из АНУРС се наводи да се послије бомбардовања нагло повећао број обољелих од малигних болести на неколико локација у Српској.
У Републичкој управи цивилне заштите кажу да су становници Братунца који су избјегли из сарајевског насеља Хаџићи, гдје је бомбама са осиромашеним уранијумом гађан Техничко-ремонтни завод, масовно поумирали од канцера.
„О томе доказе посједују и домаће институције, али и стручњаци УН. Само то је довољно за тужбу“, рекли су у Републичкој управи Цивилне заштите.
У Српској краљевској академији рекли су да се Адвокатском тиму Академије до сада јавило више од хиљаду грађана који су обољели и породице преминулих од канцера, те да је у плану формирање међународне комисије адвоката из земаља западне Европе, Русије, Кине и Италије, који ће учествовати у писању тужбе.
„Пала је њихова прича да уранијум није штетан. Они не поричу да су нас бомбардовали, него поричу да је уранијум штетан по здравље. Сада имамо материјални доказ да то није тачно“, истичу у Српској краљевској академији.
Чланице НАТО-а бомбардовале су Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године, а Србију од 24. марта до 9. јуна 1999. године.
