Војни врх Сребренице предвођен Насером Орићем стоји иза бројних убистава Бошњака у овом граду која никада нису добила судски епилог, а осим убистава неистомишљеника, бројни свједоци су дали исказе о његовој умијешаности у злоупотребе са хуманитарном помоћи, трговину нафтом и злоупотребу буџета ратне владе у Сарајеву, пишу „Вечерње новости“.
У Досијеу „Губер“ изнесено је свједочење Хакије Мехољића који је био начелник Полицијске станице Сребреница од 1993. до 1995. године када су се на том подручју догодила 23 убиства Бошњака, а осумњиченима, без обзира на истрагу, није суђено због блиских веза са Орићем.
Мехољић у свом исказу каже да је убиство бившег начелника МУП-а Сребреница Хамеда Салиховића и покушај убиства тадашњег предсједника СДА Хамеда Ефендића организовао Орић, односно војни врх Сребренице.
Он наводи да је избјеглицу из Власенице, извјесног Билала, оца троје дјеце, само зато што се бунио око прерасподјеле хуманитарне помоћи убио Амир Салиховић, звани Аркан из Поточара, командир чете војне полиције у 28. дивизији такозване Армије БиХ којом је командовао Орић.
Свједоци, чије су изјаве сабране у Досијеу „Губер“, изјавили су да је Орић омогућио бијег у Аустрију Мустафи Мехмедовићу Кеми, који је осумњичен за три убиства у Сребреници.
Према свједочењима Сребреничана, Орић је осмислио и убиство Нурифа Ризвановића, мајора бивше ЈНА, који је са 550 војника – Бошњака напустио ЈНА у намјери да се стави под команду такозване Територијалне одбране Сребреница.
„Мајор Ризвановић убијен је на свиреп начин. Са њега и осталих војника Насер Орић и Зулфо Турсуновић претходно су скинули униформе и покупили им све вриједне ствари. Нурифу који је осумњичен да `сарађује са четницима` суђено је у дворишту школе у Коњевић Пољу. Ту је направљена бина и суђено му је пред више хиљада људи. Нико није смио ријеч да изусти док су га тукли кундацима. Послије је мајор одведен и никада се за њега ништа није знало“, наводи се у исказу свједока Фахрудина Алића.
Алић је посвједочио и да је у то вријеме велика количина новца издвајана за храну за војску, а да су је Орићеви војници потом продавали на пијаци.
„Из магацина логистичког обезбјеђивања које је чувало педесетак Насерових војника храну су могли да износе само подобни и послушни. Насерови људи од повјерења, Ибрахим, Смајо и Мујо, као и породица Орић. Само су они могли у свако доба да узму шта су хтјели, док остали војници и цивили нису имали шта да једу“, свједочио је Алић.
Тагови: БиХ, Бошњаци, Насер Орић, СДА, Сребреница