Ненад Кецмановић: Какав је то протекторат који не може да спречи Додикову победу?

Није искључено да ЦИK, ако друго пребројавање потврди прво, себе прогласи кривим за нерегуларност. Важно је да се избори понове јер је то нова шанса да не победи Додик. Стварно, каква је то демократија у којој бесконачно побеђује исти. Kакав је то протекторат који то не може да спречи, каже политиколог Ненад Кецмановић.

Контролно бројање гласова којем је прибегао ЦИК Сарајево после оптужби опозиције у РС да избори за председника Српске нису били регуларни, по последњим подацима, са променом од 0,9 одсто, потврђују првобитне резултате. И док опозиција најављује кривичне пријаве Тужилаштву БиХ за изборну крађу, СНСД самоуверено одговара: Победа је часна и чиста.

Kо заправо покушава да фалсификује резултате- СНСД кога оптужује опозиција, или опозиција у сарадњи са ЦИK БиХ?

– Сувишна је расправа у БиХ о томе шта је законито, а шта није. Опструкцијом Устава, колективни Запад, који је умислио да је међународна заједница, и свима наметнуо ту лаж, намерно је произвео безакоње, а онда су му се у тој работи придружиле и локалне антидејтонске снаге. Да би имали неко тобожње нормативно покриће, уместо закона су увели правила, која прописују када и колико им затреба да раде буквално шта им се прохте. Зато мислим да се не треба дати увући у ту игру, него им само једноставно одговорити: „То што ви хоћете, ми нећемо. Ми разумемо зашто то вама одговара, али и ви морате да схватите зашто то нама не одговара!“ Управо тако поступа Додик и зато им смета.

Како објашњавате чињеницу да изборе у Српској контролише ЦИK у Сарајеву иако се избори на сва три нивоа одржавају искључиво у ентитету?

– Изборе у Српској контролише ЦИK у Сарајеву али ако у мањем ентитету наставе да бирају Додика, могуће је да ту „квазидемократију“ превазиђу тако да председника РС бирају у Федерацији, принципу не онога кога хоће његови бирачи него комшије у другом ентитету..

У све што се догађа на тзв. заједничком нивоу БиХ у Сарајеву уплетени су прсти колективног Запада. Они су званично присутни у ПИK-у, у Уставном суду, у ОХР-у, као разноразни известиоци националних и међународних организација, а незванично у службама безбедности, војсци и нема где нису. Треба бити много наиван па поверовати да нису инволвирани у рад ЦИK-а када и директно и отворено интервенишу у изборни закон и то чак у сред избора који су у току. Истовремено, не мање отворено подржавају опозицију: странке, кандидате, медије, НВО у стотинама хиљада долара. Сами су објавили да су у рушење Милошевића уложили 50 милиона и то оних од пре пандемије и енергетске кризе. И са много мањим парама могли би да потплате сваког бирача у Српској, али петооктобарско искуство Србије научило је Србе памети.

Да ли објашњење целог овог процеса лежи у изјавама Урсуле фор ден Лајен да СНСД треба искључити из политичког живота, због, како је рекла, сецесионизма, односно Шолцовог етикетирања Додика као малог Путина?

– Шмит је оптужио Додика да је „мали Путин“ што је у овом тренутку тежа оптужба него да је открио да је био командант Аушвица, Борис Џонсон је увео персоналне санкције и Жељки Цијановић, а Фон дер Лајен би ето забранила читав СНСД. Ставили би они на црну листу и читаву Републику Српску да немају један проблемчић: наметну ли сепаратне санкције само једном ентитету тиме ће му аутоматски дати статус посебне државе. Санкције се, најме, могу наметнути само држвама и појединцима.

Да ли су оправдане приче о специјалној операцији Запада и припреми Мајдана?

– Има превише индикација да би се таква прича одбацила. Изборни штаб Јелене Тривић је при 80 одсто избројаних гласова и предношћу од 20 хиљада за Додика, одједном прогласио победу, прекинуо комуникацију са јавношћи и позвао на улично славље. ЦИK, такође, није ни завршио бројање, а већ је био најавио пребројавање. Па онда те лажне вести о „емисарима из Србије који се мотају по Српској“ уз изјаве Тривићеве да ће политику водити по инструкцијама из Београда … Очито је спољни фактор режирао конфузију, уличне немире, сукобе полиције и опозиције, што би био алиби за интервеницију ЕУФОР-а.

Неко је у тој игри очито заказао јер излазак на улице присталица Јелене Тривић није окупио критичну масу ..Како у том светлу тумачити одлуку опозиције да не пошаље посматраче на поновно пребројање гласова?

– Сада као да је разочарана, опозиција није послала посматраче на поновно пребројавање у ЦИK у Сарајево, или напротив имају апсолутно поверење у ЦИK иако је први пут наводно омануо у бројању. Даље, гласало се истовремено на истом месту и пред истим комисијама и за посланике и за српског члана Председништва и за председника РС. Kако то да је све било поштено и фер изузев на листи на којој је Додик?

Чему је у контексту целе ове приче требало да послужи тзв. вечерњи закон чије измене Шмит доноси у дану одржавања избора у БиХ?

– Шмит се показао као велика шепртља. У жељи да се наметне као легални и легитимни високи представник, што му Додик основано оспорава, он му час прети, а час га сентиментално подсећа „на дане када су добро сарађивали“. Час демонстрира западњачку стрпљивост и упорност, час се хистерично дере, лупа шакама по говорници и млатара папирима. Волфганг Петрич је запамћен по аеродромским декретима јер је законе доносио у ВИП салону аеродрома Бутмир пред лет за викенд у Беч. А Шмит ће се спомињати по „вечерњем закону“ којим је у полувремену изборне утакмице променио изборни закон и то са одложеним дејством. Његово тобожње лукавство састоји се у томе што је нешто променио у структури парламентарне скупштине у прилог Хрвата, док су Бошњаци били окупирани још једним избором Kомшића. Шмит то зове поделом задовољстава и незадовољстава између Бошњака и Хрвата у Федерацији, а изазвао је опште незадовољстава и једних и других. Одложено дејство закона даје им прилику да се и наредне четири године око тога прегањају.

Да ли у контексту сукоба на Украјини, улог РС на геополитичкој табли постаје већи, а сразмерно њему, и притисци?

– Велика већина Срба је мање или више русофилна, чак и путинофилна, а Додик то не само да не сакрива него и набија на нос Западу, делом и као одговор на њихове претње, уцене, санкције које иду до застрашивања путем поверљивих обавештајних информација да ће бити „киднапован или ликвидиран“. Kолико год човек био храбар то није пријатно, има жену, децу, унуке. Додик је, међутим, на њихово хронично малтретирање навикао као магаре на батине. И као у инат, два пута у три месеца одлази на разговор са Путином. А његов улог је утолико тежи што се Русија, из тешко објашњивих разлога, повлачи и застаје у специјалној операцији, а колективни Запад пуним гасом заокружује своју интересну сферу на Западном Балкану. Занимљиво је да и не покушавају да га придобију шаргарепом, него га деценију ударају штапом. Ваљда га сматрају непоправљивим, али бирачи у Српској незамењивим.

Са којим ће искушењима морати да се у наредном периоду носи Милорад Додик?

– Са мандатом од четири године, било председничким који му по бонским овлашћењима могу и отети, или премијерским, који му не гине, Додик ће накратко добити предах, а онда ће се борба између Додика и протектората наставити. С тим што је игру преокренуо. Док они настављају са покушајима да Српској одузимају надлежности, он им парира враћањем већ отетих надлежности. Натезање конопца ће се наставити, а исход зависи и од правца и динамике глобалних престројавања. Kолективни Запад жури да Србе на сваки начин интегрише у своју интересну сферу (НАТО, па и ЕУ), али и Додик сада има савезнике Русију, Kину, Мађарску па и Турску. Србија се ваљда подразумева.