НЕМА КАПАЦИТЕТА ЗА СМЈЕШТАЈ ДОМАЋИХ, А КАМОЛИ СТРАНИХ ИЗБЈЕГЛИЦА

У Зворнику нема капацитета за смјештај ни домаћих, а камоли избјеглица са Блиског истока и из арапских земаља, изјавио је градоначелник Зворника Зоран Стевановић.

„Стварно не видим начин нити простор у којем би на подручју Зворника било могуће примити избјеглице из земаља из којих долазе, не улазећи у разлоге због којих напуштају своје земље“, рекао је Срни Стевановић.

Он је напоменуо да Зворник тек ове године треба да почне градити објекат како би био расељен колективни центар „Инжењеринг“ у Каракају у који су тренутно смјештене домаће избјеглице.

„Наше избјеглице, људи који су дошли овдје прије 20 година нису адекватно смјештени, а сада су дошле избјеглице из неких других земаља које треба да збринемо. То је мало у раскораку, и људском, и моралном и економском“, рекао је Стевановић.

Истичући да је изненађен информацијом да Зворник требало да збрине око 2.000 миграната из арапских и земаља Блиског истока, Стевановић је рекао да тако нешто није очекивао, јер овај град нема расположивих кацитета ни за властите потребе.

Он сматра да се овај проблем мора рјешавати другачије, посебно што је граница врло „порозна“ и мигранти је неометано пролазе.

„Говорим о дијелу границе са Србијом од Малог Зворника до Лознице гдје свакодневно виђам људе са ранчевима на леђима како шетају главним путем до мјеста гдје их неко чека да их преко Дрине превезе чамцем у Републику Српску, односно БиХ“, рекао је Стевановић.

Наглашавајући да погранична полиције све то мирно гледа и ништа не предузима, Стевановић је изразио наду да циљ миграната није БиХ него ЕУ.

Он је рекао да се не плаши за безбједност на подручју Зворника и поред свакодневног присуства миграната.

„Наш свијет је мирољубив, прошао је разне голготе и грозоте. Наши људи саосјећају с њима, али у свијести нашег народа постоји извјестан страх јер се наслушао разних прича о избјеглицама са Блиског истока и неких арапских земаља, да је било инцидената и међусобних туча“, рекао је Стевановић.

Стевановић је нагласио да није нимало пријатан сусрет незаштићене дјеце која иду пјешке из школе по неколико километара, са тим људима о којима се ништа не зна, осим да су мигранти.