То што је званичник НАТО-а у обраћању БИХ узео као пример сарадњу Србије са НАТО-ом, само je бацање прашине у очи – Србе би да преведу жедне преко воде, сматра војно-политички аналитичар из Републике Српске Гостимир Поповић.
Државни секретар САД Мајкл Помпео позвао је трочлано Председништво БиХ да прихвати Национални годишњи програм сарадње са НАТО-ом, истичући да не постоји разлог за забринутост да би то могло имати утицаја на односе са суседима јер, како је указао, и Србија, иако није чланица НАТО-а, има значајну сарадњу с Алијансом.
Да ли је та порука из Вашингтона ублажавање притиска НАТО-а на БИХ и прихватање војне неутралности ове државе, или је у питању синдром „куване жабе“?
Гостимир Поповић војно-политчки аналитичар из Републике Српске каже да нема ни говора да о томе да НАТО мења приступ.
„НАТО као организација која прави највећи неред на овој планети и овога пута покушава да преведе српски народ у БИХ ’жедне преко воде‘. Они када виде да нешто иде тешко, онда траже неке нове моделитете“, оцењује Поповић.
То што је Помпео узео као пример сарадњу Србије са НАТО-ом — истичући да иaко није члан Алијансе, има заједничке вежбе са циљем повећања степена интероперабилности између војске Србије и чланица НАТО-а и да зато нема разлога да БиХ не успостави сличне односе са тим савезом — Поповић види као „мамац“ за српски корпус унутар БиХ.
„Њима се, дакле, једноставно не може ништа веровати, јер они имају своје зацртане циљеве које остварују, на овај или на онај начин. Према томе, ово је само једно од многобројних продавања магле од стране представника НАТО-а и не треба наседати на њих, него треба једноставно ићи онако као је Република Српска зацртала — својим правцем уз поштовање онога о чему је Скупштина донела одлуку“, уверен је наш саговорник.
Министри спољних послова НАТО-а су одобрили 5. децембра први Годишњи национални програм, чиме је БиХ добила понуду за Акциони план за чланство у НАТО-у. Притом, зелено светло за активацију МАП-а не значи аутоматски и чланство у НАТО-у.
Помпео је позвао чланове Председништва Босне и Херцеговине да прихвате Национални годишњи програм, који је НАТО омогућио недавном одлуком о МАП-у. Он је навео да је приближавање Босне и Херцеговине НАТО-у „јасно наглашено у актуелној Стратегији спољне политике БиХ и да разуме да постоји забринутост унутар Председништва БиХ да би већи степен сарадње са Алијансом могао имати утицаја на односе са суседима“.
МАП представља програм помоћи, практичне подршке и консултација намењен припремама земаља за чланство у НАТО-у. Реформе и припреме укључују пет области: политичку и економску, одбрамбену и војну, финансијску, безбедносну и правна питања.