НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА У БАЊАЛУЦИ: Експанзионистичка политика НАТО, САД и ЕУ главни разлог дестабилизације Балкана

У Академији наука и уметности Републике Српске у Бањалуци одржана је научна конференција под називом „Безбедносни аспекти и перспективе Републике Српске“ у организацији „Фонда стратешке културе“ и „Евроазијског безбедносног форума“ на којој је разматрано безбедносно, политичко, економско и привредно стање Републике Српске, Србије и региона.

На конференцији су учествовали еминентни научници из Републике Српске, Србије и Русије: проф. др Витомир Поповић, проф. др Синиша Каран, проф. др Митар Ковач, мр Ања Филимоновна, доцент др Предраг Ћеранић, др Гостимир Поповић, проф. др Мила Алечковић Николић и проф. др Данко Јовановић.

ПРЕНОСИМО НЕКЕ ОД ЗАКЉУЧАКА

Закључено је да се у последњих двадесет година врши страховит притисак на Републику Српску од стране САД, ЕУ и НАТО, а све у циљу одузимања надлежности Републике Српске, унитаризацији државне заједнице и стављања под војну контролу Републике Српске.Указано је да то показује и чињеница о сарадњи МУП-а Републике Српске и МУП-а Руске Федерације, а на коју сарадњу се Европски парламент огласио чак и Резолуцијом у којој се наводи да је ЕП дубоко забринут, те да свака таква сарадња подрива интересе државне заједнице.

Како је закључено на конференцији, експанзионистичка политика НАТО, САД и ЕУ су главни разлог дестабилизације балканског региона и шире. У полиикама САД, ЕУ и НАТО, српски фактор се оцењује као реметилачки, а Србија и Република Српска се означавају као главни „прозор“ који треба затворити после Црне Горе како се не би могао ширити руски утицај на Балкану, а нарочито после сиријске кризе где је руска Федерација успела да реафирмише своју спољну политику у решавању криза и конфликата.

Указано је да је окупација Косова класичан пример унитарног деловања НАТО-а и подстрек агресији.

Даље се наводи, да се добро може сагледати суштина, да су САД, ЕУ и НАТО, запалиле и потпомогле, те  од многих уређених држава направиле несрећне и разрушене земље, те да је то стратегија „превентиног рата“, у коме се доноси „демократија“.

„То смо могли видети на својој кожи у Републици Српској и Србији, али видимо да се тај тренд наставља у Ираку, Либији и Сирији. Своју агресивну политику САД врше и преко ЕУ и НАТО.“, један је од закључака.

„НАТО ракетни штит се увек доводи у везу „терористичких“ режима неких држава, па ће по ставу НАТО и САД бити угрожена Европа, а која „мора“ да се брани. Истина је потпуно другачија. Државе које су распоредиле своје ефективе јесу саучесници у том агресивном процесу. На исти начин покренут је план за постављање ракетног штита у Републици Српској на Јахорини. На жалост, и простор Црне Горе је данас под тим утицајем, те се око Републике Српске и Србије ствара једна НАТО баријера.“, наводи се у закључку.

Наглашено је да је логика силе и моћи Запада та, да се енергетски ресурси учине доступним њиховим енергетским корпорацијама, те да се нанесе штета како земљама у којој то раде, тако и Русији.

Познато је и да се у бази Боундстил на Косову топи српско злато. Цена нафте се намерно обара да би се дестабилизовала Русија, а у ту сврху служе и санкције према Русији.

„То је та демократска политика САД, ЕУ и НАТО. Најнеприхавтљивија ситуација за САД, ЕУ и НАТО јесте успостављање мира и стабилности у било којем региону света.“, закључено је на конференцији.

„Постоје два крака једних те истих који нас настоје сломити, Републику Српску и њено политичко биће. Исламски екстремизам то свакако јесте, а други крак тих кљешта је хибридни рат против на само Републике Српске, него и против Србије и Македоније. Повод свега је трули капитал и власници банкарског картела чији је циљ мрвљење држава и сламање европских нација те претварање целе планете у један конгломерат где националне вреднсоти бивају потиснуте. Не само државе, него и основне ћелије друштва, породице.“

„На овим просторима се може лако уочити тај утицај преко НВО и медија који се спонзоришу из ових картела. Дакле, изнутра и споља се дроби нација. Медији се користе као оружје у циљу мењања друштвене свести и утицаја на јавно мњење. Тај хибридни рат је шири појам од обојених револуција. Она је само кулминација хибридног рата. Коначни циљ је да грађани сами уруше инстутуције своје државе, мислећи да је то исправно. Можемо видети на примерима Сирије, Либије и Украјине како то функционише. Да ли је тамо стигла демократија? – не свуда влада безвлашће и сувишно је причати о последицама. „, закључено је на конференцији.

Наглашено је да се ЕУ плаши сарадње Републике Српске и Србије јер мисли да се преко њих шири руски утицај.

„ЕУ сама себи ствара имагинарни страх, те се сама доводи у невољу, а не види реалну опасност, талас миграната, односно испланирану миграцију становништва, коју су сами произвели. Та испланирана миграција становништва прети и самом распаду ЕУ. Аналитичари указују да ће се ЕУ распасти и да ће доћи, у најмању руку до њене реконфигурације.“

„Дејтонско-париски мировни споразум није само окончао рат него је направио и подлоге за даљи развој система. Два основна елемента у њему су Република Српска и Федерација БиХ. Све остало су гаранти и спољне активности. Треба га само примењивати. Већ у самом почетку примене почели су да се убацују неки заједнички органи од стране Запада, крећући се према унитаризацији Републике Српске и Федерације БиХ. Република Српска је у почетку провођења споразума, јануара 1996. године, веома дробро радила и показала да је способна страна и да у потпуности може да извршава све међународне обавезе. Када се то увидило, осетио се притисак да је потребна још једна институција у Сарајеву. У Републици Српској се препознала претња и њен међународни субјективитет, а што је засметало Западу. Република Српска није пристала, те су кренули огромни притисци од стране САД, ЕУ и НАТО, а ти притисци трају и данас. Често можете чути у медијима када инострани представници дођу овде и кажу да није важно слово, него дух споразума. После притисака, почело се са уништавањем безбедносног система Републике Српске, односно њене војске. Основни аргументи су били да је стварање заједничке војске много економичније, боље и рационалније. Испоставило се да смо добили заједничку војску која је само велики потрошач новца и ништа друго, те елемент манипулисања од стране НАТО-а. Врло је тешко у јавности борити се против медијске кампање, где се пласира фраза „дајте нама економију, брига нас за остало“. На планети не постоји јака економија без стабилног политичког система која се заснива на вољи народа који живи ту. Република Српска треба да буде стабилан политички систем и друштво, а тек после можемо говорити о надградњи економије, културе и осталог. „, истакао је др Гостимир Поповић.

Наглашено је и да странци никада неће уважити наше интересе, него ће само радити на нашу штету и њихову корист, те нас потчинити.

„То су свакако и европске интеграције Србије и државне заједнице Републике Српске и Федерације БиХ. Један од тих интереса је да ММФ мора бити надзорна компонента над свим финансијским аранжманима државе, а то је само једно од питања са којима уцењују. Постоји погрешна представа о ЕУ, да улазак у ЕУ односи оно што нас мучи. То није тачно. У очекивању приступним преговорима добијено је низ услова, од којих су неки бесмислени. Један од услова је био укидање царина за робу из ЕУ. Истовремено, скоро па да не можете извести нашу робу у ЕУ, што је очигледно једна асиметрија. ЕУ је на тај начин остварила свој економски интерес, а у међувремену је наставила да се бави политиком условљавања, намећући нове услове и притиске. Где се данас налазимо, питање је за референдум, а који је код нас забрањена прича. Чак и ако желимо да уђемо у ЕУ, њихов услови су императивни те своје услове стављају на начин, да ће обуставити сваке преговоре док се ти услови не испуне. Ни за 20 године немамо се надати чему са ЕУ. Поново, и после евентуалног испуњавања услова, имате временски период који је нужан за пуноправно чланство.“, истакао је мр. Игор Давидовић.

„Уласком у ЕУ, 50.000 људи у Републици Српској би остало без посла, а у Србији 350.000. То није највећа трагедија. Највећа трагедија је што сва роба из ЕУ која је требала бити уништена, улази на тржиште Републике Српске и Србије. То је највећи проблем. С друге стране, они нам продају маглу јер имају јединствено тржиште, а ми не можемо извозити њима јер немамо „тако високе“ стандарде. Када увозе сирову букву, онда је то добар стандард, а када је треба обрадити, они кажу, немате стандард. Отиђите у Рим на аеродорм и видећете да тамо није пежо, него фиат. Исто тако у Паризу ћете видети пежо или рено. Они јесу јединствено тржиште, али итекако чувају своје интересе, а што ми свакако не радимо.“, истакао је проф. др Данко Јовановић.

Тагови: Бањалука, Безбедност, ЕУ, НАТО, САД