Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
– Није успио ни да каже „Јој мајко“. Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање на жене и дјецу – пита очајна мајка Дана.
Ивана Машић имала је седам година када је стотине припадника тзв. АРБиХ упало у њено село. Безбрижну игру са другом дјецом на снијегу, прекинули су урлици и пуцњи.
– Кренули смо ка Тројану, ту је деда- мајкин отац, кренуо нама у сусрет. Како је кренуо, тако су га убили пред нама. Ја сам тада рањена, а мајка је плакала – присјећа се Ивана трагичних дешавања.
Жељко Машић је једна од 24 жртве некажњеног злочина над Србима у чајничким селима Трпиње и Шапићи. Болно сазнање је да је напад изведен с леђа, са територије Црне Горе, тада СР Југославије. Пуну логистику припадницима тзв. АРБиХ из Горажда дали су муслимани из пљеваљског села Буковица.
– То су били претежно грађани Црне Горе, наше комшије којима нисмо нанијели никаво зло, али они нама јесу – каже Бране Машић, свједок напада тзв. АРБиХ на српска села.
Црногорско правосуђе никада није процесуирало своје грађане. Двије и по деценије након злочина, Тужилаштво БиХ интензивирало је истрагу против, како нам је потврђено, 15 особа.
– Никога не мрзим и никоме не желим да се светим, Бог нека им суди – завршава ову тужну причу мајка убијеног дјечака Жељка Машића.
Тагови: Армија БиХ, Чајниче