На Мраковици је данас обиљежено 75 година од Битке на Козари у којој је страдало око 10.000 бораца и 40.000 цивила.
Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици.
Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Владе Српске на челу са премијерком Жељком Цвијановић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, амбасада Србије и Русије у БиХ, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина у околини Козаре.
Обиљежавање 75 година од Битке на Козари организовале су владе Републике Српске и Србије.
Обиљежавање је почело пријемом званица у вили „Мраковица“, након чега је служен парастос код спомен-крста и положени су вијенци код централног спомен-обиљежја.
Након полагања вијенаца услиједило је обраћање званичника, те културно-умјетнички програм.
Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да је Козара је мјесто на којем вијекови историје подсјећају на јунаштво народа овог простора. Нагласио је да никада не смијемо заборавити страдале и њихову жртву.
Предсједник Српске Милорад Додик, обраћајући се присутнима, рекао је да је Козара синоним за антифашистичку борбу.
Додик је истакао да се српски народ одувијек борио за слободу коју је дијелио са другима.
– Важно да не одустајемо од слободе. Она је наш синоним, без слободе нема ни нашег живота на овим просторима. Зато је Република Српска једини оквир и гарант нашег опстанка – рекао је Додик.
– Данас српски народ има двије државе- Србију и Републику Српску. Данас српски народ не жели да угрожава другог, не жели ништа осим Српске и Србије – рекао је предсједник Српске.
Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара источно од села Међувође.
Ова битка, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу, била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.
Историчари су прикупили податке о 33.398 побијених бораца и цивила, док судбина многих ни до данас није позната.