У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, јуче је одржан помен за више од 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке „Црне легије“, у чијим редовима је био знатан број муслимана.
Помен је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештеника Српске православне цркве, а вијенце на спомен-обиљежје положили су српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Репубике Српске Радован Вишковић, српски режисер Емир Кустурица, те представници општине Вишеград.
У пригодној бесједни митрополит Хризостом је истакао да се на овом мјесту страве и ужаса сваке године сјећамо на све невино страдале Србе које су људи и свијет заборавили, али Бог никада и никога не заборавља.
„И данас, на Видовдан када се сјећамо косовских јунака и Светог кнеза Лазара дођемо овде и помолимо се Богу за све мученике и светомученике“, рекао је он.
Митрополит је најавио да ће на засједању Светог архијерејског сабора, које ће бити одржано на прољеће наредне године, бити предложено да сви страдали Срби на Старом Броду буду канонизовани као мученици.
„Читајући истрорију свих њихових страдања они заслужују да буду канонизовани као свети мученици старобродски на Дрини“, поручио је он.
Митрополит је подсјетио да је дио страдалих Срба сам скочио у Дрину и да је то равно ранохришћанским мученицима који су исто тако сами себе спашавали и штитили од скрнављења њихових гонитеља.
Према његовим ријечима, њихов једини гријех је био што су били православни Срби и патриоте који су вољели своју отаџбину као што сви волимо своју отаџбину као своју кућу, као свој завјет.
Он је подсјетио да се покољ у Старом Броду и Милошевићима десио током прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи.
„Усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. У 21. вијеку одајемо пошту и захвалност онима који су пострадали“, рекао је митрополит Хризостом.
И ми Срби 20. вијека, рекао је митрополит Хризостом, завијетовани смо да волимо своју отаџбину Републику Српску, а то је завјети који нам је оставио кнез Лазар и Свети Сава.
Према његовим ријечима, у овоме рату све се понављало само да се Подриње очисти од српског народа, али Бог је помогао да се српски народ одбрани и очува и увијек када хвалимо Господа хвалимо га што нам је дао снаге да још претекнемо на овим просторима.
„Зато је овај споменик овдје и, ако Бог да, и маузолеј и капела који се граде бити вјечни подсјетник свима који овдје буду долазили и пролазили да се сјете шта је то било овдје, да се десила људска трагедија, историјска трагедија, неправда која је заташкавана, скривана под тепихе историје да се никада не сазна оно што је Јуре Францетић и усташка независна држава учинила против српског народа“, истакао је митрополит Хризостом.
Он је подсјетио да су Срби на Дрину протјерани под командом усташког вође Црне легије Јуре Францетића, уз помоћ Ханџар дивизије.
„Нијемци који су то посматрали били су запањени како је могуће да се то дешава над недужним народом и захваљујући њима, који су били с друге стране“, један дио протјераних Срба је преживио“, подсјетио је митрополит дабробосански.
Он је рекао да је Стари Брод свето мјесто мучиништва и страдања.
„Нека им је вјечни помен заједно са свим косовским јунацима, мученицима и страдалницима од Косовског боја до данас. Нека је вјечни покој и помен пред Господом свима онима који су на овом простору пострадали невини – жене, дјеца, старци, старице, нејач“, рекао је митрополит Хризостом.
Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је у Старом Броду за неколико дана страдало више од 6.500 Срба који су бјежали у збјегу из правца Сарајева и Романије, а којима Италијани нису дали да пређу преко Дрине.
„Јосип Броз Тито, који је у то вријеме био у Фочи, није прихватио да их заштити. Они су дошли у овај ћорскокак гдје су их стигле усташе и извршиле маскар. Комунистички режим од срамоте што нису заштитили Србе у прољеће 1942. године учинио је све да се ово мјесто заборави и да о њему нема никаквих спознаја“, подсјетио је он.
Додик је напоменуо да је то страдање дуго било скривано, али да се на овом мјесту стравичног страдања Срба окупљамо захваљујући Емиру Кустурици, владики и људима из општине, али и доброчинитељима који су својим средствима хтјели да се ово мјесто на трајан начин обиљежи.
„Овдје се гради обиљежје које је монументално и подсјећа на трагедију и страдање српског народа. Зато смо овдје сваке године да одамо пошту невино страдалим Србима“, рекао је он.
Вишковић је напоменуо да је данас Видовдан и да невино страдале српске жртве заслужују да представници Републике Српске и СПЦ дођу и да се поклоне тим жртвама, посебно зато што се годинама ћутало о тим жртвама.
„Усташе су имале намјеру да гоне српски народ и да их дотјера до овог мјеста страдања. То је довољан опомена свима нама како се у наредном периоду морамо понашати и да морамо Републику Српску још више чувати, јер она је гарант нашег опстанка да нам се не би, не дај Боже, поновило нешто слично“, рекао је премијер Српске.
Он је најавио да је Влада Српске одлучила да се одобре одређена средства да се изгради пут како би се од Вишеграда до овог мјеста могло доћи аутомобилом.
„Овдје треба да дође наша младост, да учи и преноси поколењима шта се овде десило“, нагласио је Вишковић.
Спасоје Албијанић, један од ктитора изгадње спомен маузолеја, навео је да је прошле године, на Младенце, био у Старом Броду са пријатељем Миодрагом Давидовићем, једним од највећих српских ктитора, гдје су се први пут упознали о страдању српског народа на овим просторима.
„Послије бесједе Матије Бећковића и митрополита Хризостома схватили смо о каквом се стратишу овде ради. Након тога одлучили смо да подигнемо спомен маузолеј у славу 6.000 спрских страдалника, а на поклон српском роду“, рекао је Албијанић.
Према његовим ријечима, будуће генерације треба да дођу у Стари Брод и уче историју како би на тај начин спознале своју будућност.
Спомен маузолеј гради се захваљујући донацијама, а очекује се да буде завршен у септембру ове године.
Централна фигура представљаће чланови страдале породице Симе Радовића који је посвједочио да су његових пет кћерки и једногодишњи син заједно са мајком, његовом супругом, скочили у Дрину.
Срна