Милош Ковић: Нису случајни покушаји да се оспори Дејтонски споразум

БЕОГРАД, 19. НОВЕМБРА /СРНА/ – Дејтонски мировни споразум данас је гарант мира и нису случајне намјерне провокације и покушаји да се тај уговор оспори, изјавио је Срни историчар Милош Ковић.

Ковић је истакао да није случајно да управо они који желе да испровоцирају нове конфликте и ратове, покушавају да пониште, оспоре или измјене слово Дејтонског мировног споразума.

“Позиција српског народа, Републике Српске и Србије мора бити одбрана Дејтонског мировног уговора, јер је то одбрана мира”, рекао је Ковић, који је и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Ковић је указао да је Дејтонски мировни споразум био изнуђен као и сваки мировни споразум до кога долази послије ратног конфликта.

Он је подсјетио да је српска страна потписала Дејтонски споразум послије конфликта, не само са муслиманском, односно бошњачком и хрватском страном, него и са НАТО и истакао да је у том сукобу са Алијансом Војска Републике Српске освјетлала образ цијелом српском народу.

Ковић је навео да Дејтонски мировни споразум у том тренутку није био посебно популаран у српском јавном мњењу, али да данас, 29 година касније, тај уговор представља гарант мира.

Према његовим ријечима, суштина Дејтонског споразума је једна врста мирног живота, паралелних реалности, јер он не гарантује љубав и пријатељство, или братство и јединство, како се говорило прије 1991. године, већ мир.

“То је нешто слично неким старим мировним уговорима, рецимо, у фрагментираној Немачкој, измученој верским ратовима још 1648. године, то је био такозвани Вестфалски мир. Дакле, поделили смо се, морамо да научимо да живимо у паралелним реалностима, али најважније је да не буде рата. Како би наш народ рекао – не дирам те, не дираш ме”, истакао је Ковић.

Он сматра да је то најважније у овом тренутку, када је сарадња сведена на најмању могућу мјеру, а осјећања пријатељства и узајамног повјерења готово да и нема.

У четвртак, 21. новембра, навршава се 29 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.