МИЛОРАД ДОДИК: Против моје породице води се најопсежнија истрага икада у БиХ

„Припадам онима који су жељели да апликација Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији буде предата и раније“, рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

у интервјуу за Анадолију, предсједник Српске рекао је да то зависи и од договора с Европљанима, из праксе земаља које су раније аплицирале. Додао је да је познато да треба договорити моменат апликације и испунити одређене услове. Прије ове апликације коју је поднијела БиХ, каже Додик, „знали смо да су то постали услови напрасно везано за економску агенду која је почела да се испуњава доношењем неких закона, други је био механизам координације и трећи је био услов о такозваној, мада, наводи не разумије шта значи тај термин – традиционалној трговини“.

Суштина механизма координације

„Европа је била спремна да каже ОК што се тиче агенде, да је то нешто што се дешава, а напрасно је тражено да се усвоји механизам координације. Када је у питању предаја апликације ја то подржавам и ми из Републике Српске сматрамо да је то логичан слијед ствари које су требале и раније да се десе. Али, ето, нису се десиле. Механизам координације егзистира веће шест – седам година на дневном реду свих органа. Непримјерено је да се тако на тајној, затвореној, готово сада знамо непостојећој сједници Савјета министара БиХ доноси тако нешто. Друга ствар, Савјет министара БиХ није то које може донијети одлуку о механизму координације који би обавезао друге структуре и нивое власти. То се онда не би звала координација него одлука о томе“, рекао је Додик.

Сва суштина механизма координације, наглашава, је да се уваже сви органи. И оно што је било потребно, наводи Додик, је да се та врста договореног механизма у форми одлуке донесе на свим нивоима у истоме тексту и на Влади Републике Српске, Влади ФБиХ, владама кантона, Брчко дистрикта и механизам да се усвоји у том тексту и у Вијећу министара за она овлаштења која оно има везано за европски пут. За она овлаштења која имају ентитети то су, каже Додик, требале учинити ентитетске владе и на тај начин се могло доћи до кредибилног механизма координације.

„То је игнорисано из разлога који су познати онима који су то учинили. Зато је то неприхватљиво, зато што Вијеће министара БиХ нема снагу да донесе одлуку која би обавезала друге у том процесу механизма координације и сама та координација губи смисао јер она није искоординисана, није договорена и како онда кренути даље. Дакле, та ствар око апликације се већ десила и мени је, ја сам то већ неколико пута рекао, драго што је то урађено, али мислим да, а то сам сазнао и у разговору са Европљанима, и они схватају о чему се овдје ради око механизма координације. Мислим да ми имамо веома мало времена да сједнемо и да усагласимо тај заједнички текст који мора уважавати надлежности у складу с Уставом. Нико ништа из Српске и не тражи, него само то“, поручио је Додик.

Он је устврдио да највећу концентрацију надлежности, на основу ранијих анализа, за европски пут има Република Српска у износу од готово 73 одсто, ФБиХ нешто мање због кантона који дијеле надлежности, а најмање Савјет министара БиХ.

„Ми то гледамо као својеврстан покушај мајоризације, прегласавања, наметања новог система и ничега другог. Али да то ставимо на страну. Оно што је потребно урадити је да одмах сједну сви нивои власти и усагласе текст механизма координације и усвоје на органима и предају Европљанима као усвојени механизам. Уколико се то не деси, вјероватно ће Европљани почети да мисле да је то била подвала, та најава, и то би требало да брине управо оне који су направили ову лакрдију с доношењем такве одлуке“, рекао је предсједник Српске.

Он је рекао да у Републици Српској имају додатни проблем с људима који сједе у институцијама БиХ и који се понашају мимо одговорности за Српском. Додик је истакао да су они то покушали представити као добру ствар за Републику, али да то нису људи који то могу урадити, јер Српска има своју владу, парламент и предсједника.

„Парламент као кључно мјесто је ту да одлучи шта је добро. Парламент је први у БиХ усвојио механизам координације. Није усвојио само свој, тај механизам је раније договорен у Бриселу као механизам. Касније су проблеми настали у ФБиХ између Бошњака и Хрвата у политичком смислу, јер нису могли да се договоре гдје је улога кантона и шта они раде. Зато стојимо четири – пет година. Да би сада неко брзо пребацио да створи или покушао да створи привид како Република Српска нешто опструише. Не, Српска је усвојила договорени механизам координације са европским структурама, већ има три – четири године у парламенту. И ми немамо нити један проблем с тим“, навео је предсједник Републике Српске.

Упитник је сложена прича

Додик је истакао да је упитник који је БиХ добила од Европске комисије сложена прича и да је у БиХ мало ко спреман да реагује. Сматра да „нема способности да се одговори на њега“.

„Ми у Српској покушавамо да изградимо ту способност и формирали смо посебна радна тијела у оквиру Владе који се баве тим питањима. Сада можемо да дамо одговор промптно на 60 одсто препознатих питања, јер то отприлике личи на оно што су раније добијале неке друге земље с неким специфичностима“, рекао је Додик.

Додик је рекао да је остала иста мантра неспоразума или захтјева како на крају треба изгледати попис становништва у БиХ. Он сматра да треба напросто узети постојеће стандарде и уважити статистичка правила и ништа више. Према томе, сложио се да треба што прије објавити пописе за општине, кантоне, ентитете и кумулативно за БиХ.

Предсједник Српске је рекао да Савјету министара не спори надлежности које има, али да ће наставити спорити оно што је наметнуо високи представник, а није надлежност БиХ.

„У свим годинама које долазе то ћемо покушати довести у оквире Дејтона. И то је легитимна политичка опција. Ми не желимо да то буде ништа друго осим поштивања уставности у овој БиХ, поштивање међународног споразума који се зове Дејтонски. Наравно да смо фрустрирани чињеницом да је свијет наметањем рјешења није уважавао нас у БиХ, све нас некада нас Србе, некада Хрвате, било је случајева и када Бошњаци нису били задовољни. То вам говори о томе да то није начин на који БиХ може да се креће и да БиХ мора да има своје унутрашње договоре о томе. Тај унутрашњи договор коначно мора да се постигне. Један од кључних момената тог унутрашњег договора је да се странци удаље из одлучивања у институцијама БиХ – високи представник, судије, не знам више ко. И да БиХ ако хоће да аплицира и добије кандидатски статус то не може да уради са међународном окупацијом под којом се налази или протекторатом како то неко зове. Или прекомјерним учешћем странаца у институцијама БиХ. Како год то назовете, то се своди на исто“, истакао је Додик и додао да такву БиХ неће хтјети нико од Европљана.

Он је нагласио да је још 2005. године Венецијанска комисија писала о томе како се прво мора ријешити проблем високог представника да би БиХ могла кренути у ЕУ.

„То је занемарено. Потпуно сам увјерен да БиХ не може бити на европском путу ако има међународни протекторат високог представника и његове ингеренције и судије на различитим нивоима. Амбасадократију гдје се амбасадору састану и они су најважнији орган одлучивања у БиХ. Овдје морамо, и ја апелујем на то, да се договоримо о томе на који начин ће се и шта уредити. И да се правила игре поштују. Да се утврде и поштују, а не да се стално крше и да стално чекају неку сједницу Савјета министара БиХ, 26. јануара, која ће бити тајна, за коју нико није знао и да се донесе нешто што представља проблем. На тај начин БиХ неће кренути ни до Нове Градишке, а камоли до Брисела. У сваком случају дакле, моја порука јесте: дајте да коначно рашчистимо неке ствари овдје у БиХ, ако хоћете земљу, ако нећете онда ће ово бити и даље међународни протекторат у коме ће Бошњаци наивно вјеровати да ће странци поравнати Србе, Хрвате у политичком смислу и успоставити неку централизацију која није могућа, како год ви то гледали“, изнио је Додик своје ставове.

Народ ће одлучити о НАТО-у

Додик је нагласио да се води таква политика-умјесто да се уваже сви и да Срби не негирају БиХ, да БиХ не негира Републику Српску и да надлежности које постоје буду једноставно прихватљиве. Истакао је да о томе говорио низ пута у прошлости, али да чим покуша да прича на тај начин добије етикету рушитеља.

„Не, ја то нисам. Ја сам за договор. Како год то коме изгледало. Ја сам то показао низ пута. Али, уколико БиХ не успије да договори унутрашњи консензус, бојим се да околности не иду на руку досадашњем функционисању БиХ. Нећу да се правим неки геополитички стратег, аналитичар, али много се ствари промијенило. Прије неколико година Турска је изгледала потпуно стабилна земља, веома заинтересована за кретања у БиХ и на Балкану, данас њена економија и даље јача и јака је, али је Турска изложена ратним дејствима у сусједству на које не може да буде имуна и укључују се и чак у неким облицима губи снагу, енергију и усмјерена је ка том догађају. Рат на Блиском истоку несумњиво има утицај на читав регион, а посебно на Европу којој ми наводно тежимо, а тежимо. ОК Европа, али морамо да станемо једном у БиХ и да направимо договор најважнијих људи у БиХ“, рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске је рекао да је НАТО моћна и јака организација и да ту чињеницу не може нико игнорисати, али да одлуку о уласку у НАТО „требамо донијети сами“.

„Ми смо овдје у Републици Српској јасно рекли, то питање могу само поновити. Не знам у име кога је говорило то Министарство одбране БиХ? Мислим да постоји договор о томе или сагласност о томе да се ријеши питање имовине, како би се деблокирао МАП. То је и наша званична позиција. Ми ништа ту нисмо промијенили. Дакле, треба ријешити питање имовине на начин како су то урадили, како су се договорили, лидери још 9. марта 2013. у Бањалуци. Тај договор се није поштовао, као и многи други који смо ми унутра постигли, а онда странци развалили. Дакле, уколико се та ствар око имовине ријеши, не видим разлог за неактивирање МАП-а. Али нисам сигуран да је то могуће у три – четири наредна мјесеца. Једино ако нема неки скривени план или ако НАТО није одустао од раније датих услова и ако више није важна имовина. Слажем се с тим, нека се деблокира МАП“, поручио је Додик.

Што се тиче пуноправног чланства БиХ у НАТО-у, Додик је рекао да је политичка гарнитура у Републици Српској, као и опозиција, става да о томе неће одлучивати елита, већ ће, када дође вријеме за то, питати народ на референдуму.

„Ако народ овдје, у овој земљи, у Српској, каже да то хоће – хоће. Ако каже неће, онда ће то бити обавезујуће и за политичаре. Ми смо дио гласа БиХ. Наш глас се не може заобићи. То није никакво условљавање. Ако постоји пракса да се ФБиХ прими у НАТО у неком хипотетичком смислу шта да радимо. Али, у сваком случају мислим да је сасвим логично да урадимо ово о чему сам причао. И ту постоји консензус и власти и опозиције“, рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске каже да није одустао од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у Српској. Што се њега тиче, када су у питању те двије правосудне институције, његов став је да су то „неуставне институције наметнуте насиљем високог представника“.

„Суд и Тужилаштво БиХ траже нови политички договор у БиХ да добију легитимитет. У томе договору, ми из Републике Српске нисмо против да се инсталира одређени капацитет Суда и Тужилаштва БиХ. Али смо против онога што сада јесте Суд и Тужилаштво БиХ. Неки дан сам из Сарајева чуо, а не одавде, и мени је баш криво што се нисам тога сјетио, када су рекли да од свих могућих концепата Суда и Тужилаштва БиХ овај који сада важи је најгори. Значи, постоји свијест о томе да то није у реду. Ако хоћемо легитимитет који би дали сви, па и ми из Српске за Суд и Тужилаштво БиХ треба да постигнемо споразум о томе, како би тиме дали потпуни уставни легитимитет, а не овај натегнут од Уставног суда БиХ који подржава у правилу високог представника. Студент који није ни пришао Правном факултету јасно му је да нема уставног основа за Суд и Тужилаштво БиХ. Постоји само политичка моћ и ароганција запада да то наметне и сагласност Бошњака да то прихвате. ОК, али то још не значи да је то у складу с Уставом. Тај један Суд, односно Тужилаштво, морали би да се реформишу. Колико сам разумио, та агенда која је написана за Европу тражи реформу правосуђа. У тој реформи мора се јасно разграничити позиција шта ко ради да се зна и зашто је одговоран“, поручио је Додик.

Оно што је, сматра, највећи проблем Суда и Тужилаштва је одговорност. Тамо, истиче, „нема никакве одговорности за било шта што ураде“.

„Можда ти људи који тамо раде немају осјећај те врсте. Али, на јавној сцени постоји осјећај да је то злоупотребљено као што је злоупотребљена ова прича са Фахрудином Радончићем, као што су неке друге приче, неке раније – затварање Шаровића, Човића, који су пуштени без казне, а да нико није одговарао. Немогуће је то тако радити. Немогуће је да се исплати тим људима одређени новац и да нико није крив или да падне пресуда на Европском суду правде, а да у Суду БиХ нико не одговара. И све остане исто. Ако могу да предложим, начин на који би то могло да иде. Мора се укључити интерес свих, и Суду и Тужилаштву БиХ дати капацитет који подразумијева пресуде и прогон ратних злочина, тероризма, регионалног криминала и по ономе што је БиХ надлежна по Уставу да доноси законе и да тај суд има право да за ту инстанцу то одлучи“, рекао је Додик.

Тада би могли у том концепту договорити апелациони суд као другостепени. Али, упозорава, „ако нема претходног договора нема ни апелационог суда“. Остаће, нагласио је, овако, „а то значи неприхватљиво за многе“.

„И тај Суд и Тужилаштво БиХ највише раде против себе јер ауторитет који они имају је и оно што може да се види, чисто наметање политичке државе, прогона и оптужница без основа. Правило у којем нико није крив док се не докаже, претворено је у то да су сви криви док се не докаже да нису. То је потпуно обрнута ситуација. На такав начин не можете обезбиједити ниједну инвестицију. Све што је кренуло да се ради, све је под паском неких квазиобавјештајних структура које стално нешто дозначавају, стално се врши неки прогон, све фирме се провјеравају, сваки странац који овдје дође се провјерава, губи се интерес за ово. Ништа ми на том плану нећемо урадити док имамо овакву ситуацију. Мора држава прогонити криминал, корупцију, то није спорно. Али ако се то тражи, да кажем дефинитивно свој став – онда један неправедно осуђен је већа срамота за државу него да пропустите десет оних који треба да одговарају“, оцјена је Додика.

Није наиван ни блесав

Предсједник Републике Српске сасвим отворено је рекао да се „не боји пријетњи правосудним поступцима зато што нема елемената за било какву одговорност те врсте“.

„Прво, нисам ја ни наиван ни блесав човјек који би радећи овај посао у оваквој држави себи дозволио да урадим неку незакониту радњу или да будем несвјесно у нешто убачен. Урадио сам, доносио сам одлуке у најбољем интересу за Српску. И у том погледу немам ни једнан проблем. Не бојим се фер процеса, са било које стране. Никаквог страха немам. Али, наравно, није везано за страх, везано је за отпор који се ствара, то је та политизација свега тога. Опет мислим да је сјајно вријеме ових такозваних из Републике Српске, који на томе јашу, прошло, и да су они у силазним путањама. То говоре и анкете. И видјеће како ће то бити на сљедећим изборима“, рекао је Додик.

Он је истакао да мисли да је Бакир Изетбеговић учинио најлошију услугу БиХ наивно вјерујући да ће нешто учинити и јачати БиХ довођењем опозиције из Српске у институције БиХ.

„Наравно да неће и види се да не може. Да ли ће бити задовољан тиме што је направљена нека мала галама у Републици Српској, то припада његовом карактеру и његовој личности. Али, ни то није важно. Они су сада дио власти. Мене не занима та власт на том нивоу. Могу спокојно сви да спавају. Најбоље ми је када се види како раде. Најбоље се види. Чак им ни странци не могу помоћи да се издигну и буду успјешни у томе“, оцијенио је Додик.

Додик је рекао да постоје конкретне ствари које се проводе и да је против његове породице покренута широка врста истраге у многим институцијама у Српској па чак и региону. Он је устврдио да је направљен списак, по налогу Тужилаштва БиХ, у оквиру којег СИПА тражи податке о Милораду Додику, Сњежани Додик, Игору Додику, Горици Додик и Богољубу Додику.

„Сњежана је моја супруга, Игор је мој син, Горица је моја кћерка, а Богољуб мој отац. Значи против свих тих људи покушава се вршити харанга. Наравно да то није једноставно“, каже Додик.

На питање зашто, Додик је члановима кабинета наложио да донесу документе. Пред репортера Анадолије ставља дописе СИПА-е, које први пута показује јавности и док их листа говори:

„Погледајте. Свим институцијама којима се тражи. Па ће ме вјероватно оптужити да онемогућавам правду. Имена моје дјеце на тим листама за истрагу. Откуда, како је то могуће? Како би сте се ви осјећали да вашу породицу овако претресају?“

„То говори о томе шта се покушава. Зашто? Рећи ћу вам зашто? Дакле, кренуло се са великим обећањима. Чак датим на неким међународним мјестима о томе да ће ови такозвани, а ви знате ко су они, учинити да се докаже нека врста криминала. Па су причали о Бобар банци, па су причали о аутопуту, па су причали о згради Владе, па о Радиотелевизији, превоју Чемерно, Боски, нигдје наравно ништа нису могли да нађу. Сада су одлучили вјероватно да траже нешто. Пошто ништа нису могли да нађу, сад, гурај, тражи, ваљда ћемо нешто искомбиновати, па ће рећи ово или оно. Замислите. Ја мислим да је то најопсежнија истрага која је икада вођена против нечије породице у БиХ. Немам ја никакву потребу да тражим солидарност са собом или нешто друго. Али вам говорим да човјеку није драго да види да му је породица комплетно нападнута. Знате, имам још троје унучади. Можда су и њих требали ставити. Имам двоје који се још нису родили, а требају ове године да се роде. Можда су и они на тапету. Ја то не знам. Али, ево предлажем им да обухвате све, можда су промашили нешто да ураде. То је ствар која наравно не даје спокојство човјеку. Ако има неко дјело, ОК. Ако нема, шта је проблем. Шта ви то хоћете од мене. Да држите тензију о Милораду Додику и његовој породици. То је она прича коју смо могли да чујемо овдје од опозиције. Ја никада нисам коментарисао ничију породицу. И моја породица је све што имам у животу. Наравно зна се, у мом крају, на који начин и шта је урађено. То не може да појача осјећај према БиХ. Злоупотребе институција сигурно ће само умањити значај“, каже Додик, први пут овако детаљно и отворено о свом случају.

Питали смо га зашто сматра Сарајево несигурним, да га треба заобилазити и да ли ће неким другим поводом доћи у Сарајево као предсједник Републике Српске, невезано за евентуални позив Тужилаштва БиХ.

„Што се тиче тога да ставимо тачку; ја немам повјерења у то. Мислим да они то дебело злоупотребљавају. Видљиво је на који начин злоупотребљавају и не би требало да будем наиван. Ако имају нешто да ме питају око свега тога даћу им овдје изјаву. Што се тиче Сарајева које доминира и којим управља Тужилаштво БиХ и Суд БиХ ,наравно да је оно неприхватљиво за било кога. У ситуацији када добра намјера једнога Павловића да се врати из Требиња у Сарајево да да изјаву је злоупотребљена да га на каубојски начин пресретну у Буни и да га ухапсе, ставе лисице, да то усликају наравно не говори у прилог било коме да иде у Сарајево. У том контексту то треба разумјети“, рекао је Додик.

Против обичних људи нема ништа

Занимало нас је да ли би, уколико би била успостављена функција предсједника БиХ, прихватио ту дужност. Каже да има и сада у ФБиХ особа који га симпатишу и подржавају.

„Када је нема што бих је прихватио. У сваком случају желим свим људима у БиХ добро. Имам много Бошњака са којима сам добар. И сматрам да заиста има Срба које не могу да видим када пролазим улицом. То је један дио људског односа. Моји велики пријатељи су Бошњаци из неког ранијег времена са којима сам се дружио, радили смо, и данас држимо контакте. И Хрвати. И ја против тих обичних људи апсолутно немам ништа. Разумијем патње сваког обичног човјека без обзира ко био и ко јесте. Али, ја се сада примарно бавим политиком. Изабран од народа који је овдје већински и хоће да афирмише своје уставно право које се зове Република Српска и ја само то радим. То што се то некоме не свиђа, па некима и добрим Бошњацима, то је нека друга прича. Мислим да постоји много спекулација. Мислим да Бошњаци имају лоше структуирано политичко водство које им није одредило њихове примарне циљеве и да су они заправо заглибљени у илузијама које не могу да достигну. И у том погледу бошњачко политичко водство из године у годину држи се стално тих илузија умјесто да се у БиХ креира позитивна атмосфера“, сматра Додик.

Поручује: Срби нису против БиХ. Они јесу, наводи, против наметнуте БиХ и то се мора јасно разграничити. Али, против БиХ која је у Дејтону постигнута, написана, може да буде 90 одсто Бошњака, али ја вам тврдим, наглашава да је 90 пдсто Срба за БиХ написану у Дејтону. Негдје неку средину, цијени, можете наћи. То, закључује, сигурно није међународна управа.

„И ту БиХ која има међународну управу почеће највише да мрзе Бошњаци када дође вријеме за то. Али, још то не препознају зато што имају илузију о томе да њима нешто помажу странци. Нађите шта су помогли Бошњацима ти сви странци. Та прича о имагинарној БиХ која је централизована, довољно унитарна, да ли је вриједна покушаја да се не договоре Бошњаци, Срби и Хрвати и да направе добар и успјешан систем? Када смо разговарали са Лагумџијом, да донесемо десетак економских мјера и то је било на медијима презентовано, у којим би се заштитила наша домаћа производња. Знате ко је то развалио? Странци. СДП тада није имао снаге да се супротстави странцима. Ми смо хтјели да се супротставимо. Реците ми, молим вас, да ли овдје ико нормалан мисли, или ако зна нешто о економији у БиХ, да ли БиХ може да се заштитити економски, а да не уведе мјере заштите. Је ли има? Зашто не уводимо те мјере? Зашто смо послушници оних који нам намећу разне мјере, па сада имате тамо бирократе у Сарајеву који кажу- треба прихватити ово што Европа тражи. Па не треба прихватити ово што Европа тражи. Питајте обичне људе, без обзира ко су? Питајте привреднике Бошњаке, не морате Србе питати. Ја сам гледао да Удружење пољопривредних произвођача у ФБИХ протестује против тога, сматрају да то није уреду. Чекај, шта ми онда радимо политичари овдје?“, констатовао је Додик.

Он сматра да се треба окренути себи.“Има неколико нас који то хоћемо. Затворио бих границе БиХ три године или би у квотама увозио обичну воду. Ако БиХ има ишта, има изворишта обичне воде. Међутим, не можете ви да направите фабрику обичне воде овдје у условима огромног увоза обичне воде из Србије, Хрватске, Словеније. Али да би се направила озбиљна фабрика у регионалном смислу морате затворити тржиште и тој фабрици или неколико фабрика у БиХ дати могућност да прве године профункционишу да би могли да се носе са конкуренцијом. У једном тренутку сам видио за годину дана БиХ потроши 180 милиона за увоз обичне воде, додатних 100 милиона за увоз сока. То је 300 милиона одлива. И онда кажете што смо неликвидни. Одоше све паре за туђе услуге и робе. Ми овдје нисмо успјели то да направимо“, рекао је Додик.

Турска је регионални лидер

Нема, поручио је, државе без економије. Турска је, наглашава, „била безначајна земља на Блиском истоку док није постала јака економски.“ Сада је, наводи, постала регионални лидер и постала једна од најмоћнијих економија у свијету. Зашто је постала моћна, пита Додик и одговара- зато што има јаку економију.

„Шта ми имамо овдје од економије. Немамо ништа. Је ли имамо нешто? Ми смо овдје само тржиште. Узмите, који осим Бинга имате домаћи ланац. Немате ниједан домаћи ланац који је доминантан. Све остало су страни трговински ланци који увозе робу из Србије, Хрватске и нама овдје продају. Како ћемо ми одржати запосленост у том погледу. Ово је драматична прича. Али је позната сваком човјеку и прије него што о томе прича, поготово политичар, причаће о историји, о томе ко је какав, кога треба затворити. Прије тога хајде да почнемо нешто да радимо. Морамо да радимо и не да бирамо посао“, сматра Додик.

Турску, поручује, „треба уважавати у трговинском и економском смислу“. Треба, наводи, поштовати успјех који је Турска направила и то је нешто што је фасцинантно.

„Турска је својим снагама направила економију која може да то продукује и може биити играч и то треба уважавати. Када  путујем у Београд видим да је негдје за Европу највећи број шлепера, камиона јиз Турске  и који иду ка ЕУ, или се враћају. То говори да је то динамична економија. Са неким ставовима који су раније исказивани од турских званичника нисмо се слагали, поготово који се односе овдје на БиХ. Али то не значи да са њима не желимо да причамо и о политичким темама, а поготово о економским темама. И успјех који је Турска направила требали би да слиједе други. Али базична прича је онога тренутка када се Турска окренула себи, направила јаку економију, постала је јака држава. Значи, нема јаке државе без економије да је држи. Тако ни БиХ не може постати јака држава ако овдје неке бирократе из ЕУ дођу и кажу- не можете ви спријечити увоз овога или онога“, сматра Додик.

Осим пријатеља Бошњака, Додик има и родбине Хрвата. На жалбе да је Бошњацима и Хрватима тешко у Српској, одговара:

„Мислим да је то дио политичке пропаганде, политичког дискурса који се поново рехабилитује у Републици Српској, а приписиван је и прије десет година. Мислим да ништа није истина. Овдје слободно живе Бошњаци и Хрвати и дијеле живот какав сви овдје живе. Вјероватно има неугодности, проблема, али поносан сам на то што нема тога насиља,. Негдје појединачно и буде, па има карактер те врсте, али слобода кретања је таква каква јесте, да нико не прави више разлику. Наравно да су проблем свима послови, као што су Србима у ФБиХ вјероватно и овдје, али има сјајних примјера гдје ради доста Бошњака у институционалном смислу у Српској: од 16 министара пет је Бошњака, три Хрвата. Пола Владе су Хрвати и Бошњаци, потпредсједник Републике Српске је Бошњак и Хрват, у НСРС-у исто, предсједник Уставног суда Српске је Бошњак. Сада дође неко и из неког разлога покушава то да уради. Сада ово што се тражи 1991. – не кажем ја да то није можда политички захтјев Бошњака, са становишта њих можда и реалан или они мисле да је то уреду. Са нашег становишта то је неприхватљиво. Не зато што ће нама неко рећи- да десио се рат, него зато што 1991. попис никада није верификован, и никада није означен као званичан и службен“, рекао је Додик.

Префикс босански је ствар компромиса у БиХ

У Републици Српској је већ дуго актуелна негација босанског језика, због чега су многи ученици бојкотовали наставу, а родитељи подносили тужбе надлежним судовима.

„Република Српска је иновирала свој устав под притиском међународне заједнице и утврдила је начин како да се тоз ванично и зове – речено је да је језик српског народа – језик којим говоре Срби, језик бошњачког народа језик којим говоре Бошњаци и то је званична квалификација. То значи да је то језик бошњачког народа. Таква квалификација ће се и налазити свагдје тамо. Друго, не желим да сада отварам ту причу око босанског језика. Може свако себи да назове шта год хоће. Али, ако хоћете у БиХ да дате префикс нечега босански онда у њему морају да буду сви, а не само једни. Извините, не може то на начин да каже -Бошњаци, говоримо босански, а ми живимо у БиХ, Хрвати живе у БиХ, имамо своје легитимне језике и ви дајете префикс босански и то још да кажете нама у Српској- то је тако. Или Хрватима. Мислим да није фер. Ако је нешто што треба да носи префикс босански онда је то ствар компромиса у БиХ, таман се радило и о самом језику“, поручује Додик.

На наводе да су му замјерили да је уприличио комеморацију Здравку Толимиру, Додик каже да да је Толимира лично знао.

„Толимир је био човјек који је био дио ужег војног руководства. За оно што је суд сматрао и одговарао је. Да ли је то било у реду, или није, не знам. Ово је био однос према људима који су у то вријеме, односно било када, били дио органа- мора да се сачува. Нико није дошао и негирао било шта од тога, мада многи имају незадовољство радом Хашког трибунала. Дакле, Толимира сам лично цијенио зато што сам био у комуникацији два пута у току рата и чини ми се веома рационалним. То је човјек који је тражио да се што прије могуће заврши сукоб и рат и као дио преговарачке екипе увијек је тежио ка завршетку тога. Наравно, њега се није питало. Из тог разлога сам сматрао да је он човјек којем требам да одам почаст. То шта је било, то ће на крају рећи не само суд него и историја“, поручио је Додик.

Када су у питању односи са сусједима, првенствено Србијом и Хрватском, Додик сматра да БиХ у својој манифестацији мора да покаже заједништво „ако хоће да преживи“.

„Србија је показала у посљедњим годинама своју способност да у регионалном смислу одигра веома позитивну улогу. Мислим да то искрено треба и разумјети. Што се тиче БиХ никада јавно, а ни када сједимо, када нема јавности, нисмо могли да чујемо од било ког званичника још од Коштунице, Тадића и других са којим сам ја сједио, и ових сада у власти, неку аспирацију да се БиХ раскомада, да подреди да Србија има неку амбицију. То у бошњачком народу још увијек не пролази. Многи мисле да је то нека скривена намјера. Србији је интерес регионална стабилност и Србија, хтјели или не, као најјача популациона земља у том погледу има веома значајан економски моменат за нас. Србија има у односу према нама и Српској позитиван трговински биланс, и ми купујемо више роба из Србије и БиХ него што извозимо у Србију. То је ствар на којој ми морамо да радимо. Србија у политичком смислу суочена са својим унутрашњим проблемима везаним за Приштину и Косово и потреби да се даље креће ка европском путу. Мислим да ће то кретање ка европском путу имати везе и са односом према регионалном питању, а то је питање стабилности као кључно“, рекао је Додик.

Не мисли, рекао је, ни да је Хрватска изван тог захтјева, везано за регионалну стабилност. Али, код Хрватске, цијени, се нешто и промијенило у тим односима. Са Хрватском је наводи, БиХ имала пасивну позицију у вријеме кандидатског статуса, и у том „погледу видјела се једна умртвљена занитересованост за питања БиХ и подршке у БиХ“.

„И даље ћете чути Хрватску која ће рећи да БиХ, али исто тако примјећујемо кроз неколико резолуција ЕП, има афирмацију хрватских националних интереса у БиХ. Али, и то треба да схватимо легитимним и легално и у том погледу незаобилазно као такву врсту приче. Зато је мој захтјев- дајте без обзира колико било тешко, поново да сједамо и разговарамо не само као што сам говорио – затворимо границу за обичну воду. Ево у Српској све што је обичне флаширане воде што долази из Србије. Затворимо границе за ту врсту приче и покушајмо да развијемо нашу производњу. Када узмете и израчунате видјећете да 1,5 литара флаширане воде скупља сада него литра бензина. Отиђите у продавницу па ћете видјети да је то тако. Ми дупло трошимо за тај увоз, а воде колико хоћете“, поручио је у интервјуу за Анадолију Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

 

Тагови: БиХ, Истрага, Милорад Додик