МЕЂУНАРОДНИ СТРУЧЊАЦИ ДОКАЗАЛИ: Ово је истина о Сребреници

У СРЕБРЕНИЦИ се није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. То се односи и на убиства која су се догодила у околини Сребренице, где су хиљаде људи – углавном ратних заробљеника – убијене на најстрашнији начин, због чега одговорне за ове гнусне злочине треба казнити. Налази Трибунала у Хагу о геноциду неће издржати тест времена јер се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом, према одредбама Римског статута.

Овако, у најкраћем, гласе закључци Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, која је у среду обелоданила свој извештај.

Комисија предвођена израелским историчарем Гидеоном Грајфом, коју је ангажовала Влада Републике Српске, радила је више од годину и по дана и направила извештај на 1.036 страна. Власти Федерације БиХ на свим нивоима одбиле су да пруже помоћ међународним експертима у расветљавању истине. Извештај садржи 11 поглавља и завршну поруку којом се „позивају сви народи региона на заједничко суочавање са прошлошћу“.

– Стране у сукобу, представници међународне заједнице, међународних организација и удружења жртава рата позивају се да одају почаст жртвама свих страна на местима њихових страдања – наведено је у извештају.

Анализирајући догађаје из јула 1995. и пробој 28. дивизије Армије БиХ ка Тузли, Комисија је утврдила да су војно легитимни напади ВРС на ову колону проузроковали смрт приближно четири до пет хиљада припадника Армије БиХ и да се ови напади могу сматрати легитимним војним акцијама. Погубљење између 2.500 и 3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина цивила из базе Поточари – представља ратни злочин.

– Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава. Међутим, не може се утврдити да су та убиства почињена са било којом другом намером, осим да се елиминише војна претња у периоду након војног напада хрватских и муслиманских снага на српску територију (операција „Олуја“) – закључују међународни експерти.

Грајфова комисија указује да су хашке судије у свим процесима као примарни мотив злочина узимали српску „намеру да изврше геноцид на Бошњацима“ а да већа Трибунала „тражећи мотив“ нису ни у једном случају расправљала о чињеници да су Срби претрпели геноцид који су починили Хрвати уз помоћ Муслимана током Другог светског рата. Такође занемарена је чињеница да су Срби у више од 150 насеља сребреничке регије претрпели бруталне нападе и етничко чишћење од стране муслиманских снага 1992, 1993, па чак и 1995. године.