МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче

Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу.

Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који је починила војска из Горажда која је себе називала Армијом БиХ, убацивши се у залеђе српских положаја са јасним циљем и јасном наредбом, како је то потврдио и један од заробљених муслиманских војника, да нико од мјештана, па чак ни дјеца, не смију остати живи.

У нападу је учествовало око 600 припадника такозване Армије БиХ, у десет група распоређених на десет јошаничких заселака, које су сравнили са земљом.

Хладнокрвно су убијени 21 жена, као и троје дјеце Драгана Вишњић од десет година, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Ученица четвртог разреда Основне школе „Веселин Маслеша“ у Фочи Драгана Вишњић и њен брат Дражен претходног дана су из Фоче са родитељима дошли код дједа и бабе на славу.

Убијено је укупно 16 Вишњића, а Душанка Лаловић, тада Вишњић, једна је од ријетких из ове фамилије која је успјела да побјегне испод ножа.

„Најстрашније је што су двије комплетне породице побијене, породица Вукадина Вишњића и породица Стојке Вишњић“, каже Лаловићева, којој је погинуо отац Томо.

На дан када је требало да сломе крсни колач, убијени су дјед Вукадин Вишњић /64/, његова супруга Зорка /64/, њихова два сина Драгољуб /39/ и Милан /33/, Драгољубова супруга Олга /31/ и њихово двоје дјеце, Драгана /10/ и Дражен /7/.

Сви укућани су побијени и у породици Стојке Вишњић /68/, која је страдала заједно са својом снахом Гојом /44/, унукама Зором /22/ и Ранком /24/, унуком Влатком Вишњићем /20/ и праунуком Данком Тановић /2/, Зорином ћерком.

Убијено је и девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Медицинар у пензији Славко Ђорђевић, коме су убијени сестра Јела Вишњић /50/ и зет Миладин Вишњић /52/ примио је тијела у мртвачници фочанске болници, фотографишући сваку жртву понаособ.

„Почињен је несхватљив злочин. Сви су погинули клањем, убијањем тврдим предметима, ножевима, сјекирама. Нити су се бранили, нити су имали оружје да се бране“, каже Ђорђевић.

Присјећа се да је његова сестра избодена ножем у трбух и на крају усмрћена убодом у врат.

„Мога зета су сјекли ножем, од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бјежи. Разбијали су неким предметима лобање и сјекли преко лица и носа, одсијецали уши“, прича Ђорђевић.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије БиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се на подизање оптужница још чека.

Душанка Лаловић каже да нема тог суда гдје није давала изјаве – од Требиња до Тужилаштва у Сарајеву, а предмет је, наглашава она, био и у Хагу одакле је враћен.

„Никада нико није окривљен. Како неко може да живи 25 година, а да зна да је починио такав злочин. А гледајте симболике, Хаг се ове године затвара, баш на Никољдан, а за злочин у Јошаници који је почињен на Никољдан нико није одговарао. Ко је убио 56 људи, који су криви само што су били Срби и што су славили своју славу. Знају се починиоци овог злочина, писали су они књиге о свом јунаштву, али и дан данас ником ништа, правда ћути“, рекла је Лаловићева.

Прије двије године, на имању Вишњића започета је градња цркве задушнице у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике.

Црква се гради прилозима вјерника, а средства се могу уплатити на жиро-рачун у Новој банци: 555 8000020566722; Девизни рачун: 5550000020567219.

Годишњица злочина званично је обиљежена у мају, на љетни Никољдан, а породице погинулих данас су обишле гробља у Јошаници и Фочи и прислужиле свијеће за душе невино страдалих.