Одлука такозваног високог представника у БиХ Кристијана Шмита да поништи закључке народне скупштине Републике Српске велика је лакрдија која из дана у дан ескалира. У суштини, она представља одраз немоћи Запада и један је од доказа да више не зна како да притисне Републику Српску.
Овако политиколог Бојан Шолаја коментарише одлуку Кристијана Шмита да поништи закључке Народне скупштине Републике Српске усвојене на посебној седници од 24. и 25. децембра, правдајући се да се њима крше обавезе Републике Српске из Дејтонског мировног споразума.
Парадоксално, америчка амбасада у Сарајеву поздравила је Шмитову одлуку пре него што је ова објављена, наводећи да се њоме „брани Дејтонски мировни споразум и штите правосудне институције и институције владавине права БиХ на државном нивоу“.
„САД подржавају суверенитет, територијални интегритет и мултиетнички карактер БиХ, као и њен континуирани напредак на путу ка евроатлантским интеграцијама“, саопштила је амбасада САД у Сарајеву.
Доказ да БиХ нема ни спољни ни унутрашњи суверенитет
Према Шолајиним речима, међународна заједница у БиХ, односно Запад, одавно је са притисцима на Републику Српску изашао из оквира нормалног; с друге стране, Република Српска и даље инсистира на доследној примени Дејтонског споразума, Устава БиХ и Устава Републике Српске.
„Са закључцима није изашла ван оквира тога и биће занимљиво посматрати даљи расплет. Оно што можда може да се очекује у наредном периоду јесте да се ствари другачије одвијају, с обзиром на то да је амерички амбасадор одлазећи, а имаћемо и нову немачку владу, па ћемо видети какав ће бити њихов став према понашању њиховог држављанина у БиХ“, каже Шолаја.
У сваком случају, неко жели да додатно закомпликује ситуацију у БиХ, а циљеви су прилично јасни: унитаризовати БиХ, којом би управљали они који слепо прате политику Запада. То, сматра наш саговорник, није реално за очекивати. Оно што се може очекивати јесу притисци на Републику Српску, барем још неко време.
„Ово постаје и јако смешно, с обзиром на то да се више не бира ни начин, ни време, ни оно на шта се међународни фактор реферише. И без обзира што су закључци у домену онога ко доноси законе, што је крајње легално и у домену политичких одлука, а то је и гарантовано право, ми данас имамо некога ко се ставља изнад тога“, истиче Шолаја.
Шмитовим и деловањем његових претходника, БиХ је постала неоколонијална целина којом покушава да управља страни намесник и оно што је сигурно јесте да није суверена држава, а трагично и парадоксално је то да се Република Српска највише бори за њен суверенитет, додаје он.
„Док остали то не схвате и не прихвате, мислим да као држава нећемо одмаћи нигде, ни на путу европских интеграција, ни у осталим процесима у којима учествујемо, јер ово је доказ да БиХ, поред спољног који одавно нема, сада нема ни унутрашњи политички суверенитет“, категоричан је Шолаја.
Организован притисак на Републику Српску
С обзиром да Кристијан Шмит на место високог представника међународне заједнице у БиХ није именован у складу са процедурама (није потврђен у Савету безбедности УН-а, јер су се против његовог именовања изјасниле Русија и Кина), све што ради у БиХ је нелегално, а посебно скандалозно је то што је америчка амбсада поздравила његове одлуке пре него што су објављене, објашњава Шолаја.
То, како сматра, значи да се ради о организованом притиску на Републику Српску.
„Занимљиво је да се то дешава баш у време празника. Чак није био ни први радни дан. Покушава се да се искористи овај период, када би требало да буде мало мирније, да се у БиХ узбуркају страсти“, наводи он.
Својом одлуком Шмит, као и обично залази у домен законодавне власти и Уставног суда – у све оно чиме не би требало да се бави. Шолаја упућује на оно што је председник Народне скупштине Републике Српске, др Ненад Стевандић поручио Шмиту – закључке Народне скупштине подржали су и Суд БиХ и Венецијанска комисија.
Такође, одлуке некога ко се нелегално налази на функцији, нису у складу са принципима на којима почива БиХ, ни у односу на надлежности ентитета, нити на саму структуру БиХ.
„Стављање ван снаге, наметање закона, све оно што ради Шмит, а радили су и његови претходници, није у складу ни са Анексом 10 Дејтонског споразума, односно овлашћењима високог представника. А ОХР, као канцеларија високог представника која се оглашава и има неке службе и тумаче, која тзв. високом представнику и даје савете, тек није категорија која је дефинисана Дејтонским споразумом“, закључује Шолаја.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да Кристијан Шмит у БиХ више ништа не може да забрани.
„Шмит је забранио мишљење, функцију која људе издваја од осталих живих бића. Шмит је одлучио да људе у БиХ, али и у ЕУ, врати на грану. Неће моћи“, поручио је Додик и додао да је интересантно да ЕУ ћути на Шмитове поступке.