ЛЕС: Све што Додик ради у Сарајеву има сврху

Све што Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ ради у Сарајеву има сврху, и он ће искористити прилику да проба постићи циљеве које је давно себи поставио, почевши од затварања канцеларије високог представника и повратка изворном Дејтонском мировном споразуму, сматра директор организације „Нова Европа“ за процјене политичких ризика Тимоти Лес.

Лес истиче да је веома значајно што је Додик члан Предсједништва БиХ из Републике Српске јер је другачији од осталих Срба који су сједили у тој столици.

Он је напоменуо да је Додик био врло експлицитан када је ријеч о томе да неће служити интересима БиХ, већ Републике Српске, и користи симболику да то докаже.

„Чињеница да жели заставу Републике Српске у кабинету, да је прво положио заклетву у Народној скупштини Српске, јавно одбијање писма предсједника САД Доналда Трампа у којем му честита национални дан БиХ – све то има сврху. Његови бирачи су Срби, а не други грађани БиХ“, рекао је Лес за РТС.

Он сматра да ће Додик искористити прилику да проба постићи циљеве које је одавно ставио пред себе, почевши од затварања канцеларије високог представника и повратка изворном Дејтонском мировном споразуму из 1995. године, који се разликује од оног из 2006. године, који је дошао послије периода активног интервенционизма високог представника Педија Ешдауна.

Поводом својих ранијих изјава да очекује да ће у Републици Српској бити одржан референдум о независности, Лес је рекао да се, што се тога тиче, „Додик сада повукао зато што је наишао на велики отпор, и то од два највећа савезника, Србије и Русије“.

„Схватио је да је прерано и превише ризично. Више пута је у прошлости јасно ставио до знања да није авантуриста. И не жели да угрози добробит Срба чији је представник. Али, чини ми се да схвата да је вријеме на његовој страни. ЕУ  има пуно проблема и нисам увјерен да ће преживјети сљедећу рецесију“, каже Лес.

Лес, који је био шеф бироа британске Амбасаде у Бањалуци, каже и да је истина то што је Додик својевремено рекао да су његове идеје трезвене и да је вјероватно нешто научио живећи у БиХ.

„Своја мишљења сам формирао на основу живота тамо и много сам научио о томе шта мотивише Србе у БиХ. Прије свега, они су изузетно незадовољни ситуацијом у којој су. Дубоко се противе начину грађења нација које је наметнуо Запад, и чини ми се, имају страхове који их мотивишу да пожеле да се одвоје од остатка БиХ“, наводи Лес.

Када је ријеч о питању Косова и Метохије, Лес сматра да је опција разграничење.

„Прво питање које Срби треба себи да поставе јесте да ли желе да питање статуса Космета буде ријешено. Ако је одговор да, онда постоје само три опције. Прва је да Србија безусловно призна Косово, друга да се на неки начин боре да промијене ситуацију, што убијеђен сам, нико не жели. Трећа опција је да траже компромис, који би био територијални. У том смислу, опција подјеле би остала на столу. По мени, питање је да ли ће Албанци на то пристати“, рекао је Лес.

Према његовим ријечима, Албанци сада играју грубо и, како ствари стоје, дијалог неће бити настављен ускоро.

„Могло би да се деси да се ствар одуговлачи, док не дође до промјене политичке констелације у Приштини, можда до нове владе и новог премијера. Онда би о том питању опет могло да се прича. Али, тешко је видјети да постоји начин да се заобиђе рјешавање питања статуса Космета. То је очигледно добро за Косово, они желе да постану члан међународне заједнице, и зато ће морати поново да разговарају са Србијом. А понуда би била – подјела за признање“, наводи Лес.

Он је додао да је Европа о том питању подијељена, те да државе попут Њемачке и Велике Британије веома снажно одбијају подјелу, док Француска, Аустрија и остале пружају подршку.

„Али, ово показује и како се смањује ауторитет ЕУ, посебно на Косову, које је поново одбијено кад је ријеч о либерализацији визног режима. Заправо, тиме се шаље порука Косову да не постоји интерес за интеграције“, сматра Лес.

У вези са америчком политиком на Косову и Метохије, Лес каже да изгледа да тамо постоје бар три америчке политике.

„Имате потпуну равнодушност ако говоримо о предсједнику Трампу. Онда имате другу линију званичника, попут Џона Болтона и Мајка Помпеа, који, чини се, подржавају идеју подјеле. А онда имате политику Стејт департмента. То је највидљивије у форми амбасадора овдје, на терену. Они се, изгледа, по инстинкту, томе противе. Резултат је очигледан несклад у изјавама различитих америчких званичника“, указује Лес.

Он наглашава да је очигледно да се политика САД на Балкану промијенила у односу на ону од прије 20 година када јој је овај регион био приоритет.

„Имам осјећај да амерички званичници само желе да заврше овај посао, а ако предсједници у Београду и Приштини кажу да га могу окончати неким договором који би укључио подјелу, амерички званичници кажу – у реду, само то већ једном урадите“, рекао је Лес.