Легенда се показала као тачна – на локалитету Црквине у сребреничкој општини ископани су темељи средњовјековне православне цркве коју су срушили турски освајачи.
Мјештани села Ораховица и чланови „Светосавске омладинске заједнице“ из Сребренице потпуно су очистили терен, односно открили зидине средњовјековне православне цркве на брду Боровац, десетак километара југозападно од средишта општине.
Услиједила је и прва литургија, којој је присуствовао већи број вјерника.
„Средњовјековна црква, стара више од 550 година, ту је стајала и прије турске окупације, када је порушена.
То потврђује подна подлога од цигле која није кориштена у доба теурске владавине на овим просторима“, појашњава Срни мјесни парох протојереј Александар Млађеновић.
На откривеним зидинама пронађена су четири људска скелета – ријеч је о особама које су ту сахрањене након рушења цркве. На скелетима су били аустријски новчићи, а откривени су и неки метални предмети.
„Те особе сахрањене су по православном обичају, окренути правцем исток – запад и са прекрштеним рукама на прсима“, наводи Млађеновић.
Апсида је потпуно очишћена, а откривене зидине некадашње цркве имају спољашње димензије – 13 са седам метара.
Мјештани су баш на овом локалитету жељели да граде цркву и 28. септембра прошле године ту је освјештан подигнути крст.
Када је започето копање и припремање локације за изградњу цркве и откривене зидине некадашње цркве, установљено је да је крст подигнут пола метра од средине олтарског зида на његовој спољашњој страни.
Одлучено је да ту и остане до изградње храма јер је ово археолошко откриће још више учврстило вољу вјерника овог и сусједних српских села да се на Црквишту изнад Ораховице поново подигне црква.
Тако се обистинила легенда о постојању храма на Боровцу. Сада археолози треба да утврде из ког је вијека црква порушена у доба турске владавине и да оцијене вриједност и значај откривених архефаката.
Протојереј Млађеновић истиче да су остаци цркве пронађени прије петнаестак дана приликом уређења овог локалитета и да је о томе информисан тим археолога који тренутно ради на истраживању и конзервацији археолошког налазишта „Римски муниципиум“ у Скеланима.
„Показало се да овај локалитет није случајно називан Црквиште. Много локација у БиХ носе такве називе јер су у народу остала сјећања да су се на тим мјестима некада налазиле цркве које су поробљивачи и окупатори рушили“, каже Млађеновић.
Тагови: Сребреница, Средњовековна православна црква, Црквине