Лавров у интервјуу РТРС: Додик је пријатељ Русије, а и ми смо његови пријатељи

МИНИСТАР спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је у ексклузивном интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске да Запад покушава нелегално да подстиче дјеловање Сарајева да доноси спољно-политичке одлуке без било каквог узимања у обзир мишљења Републике Српске и да је то најгрубље кршење Дејтонског споразума.

Питање: Запад инсистира на својој ексклузивности. У ситуацији постојања руско-украјинског конфликта, Запад никоме не дозвољава да буде неутралан. Република Српска се – због сложене конфигурације БиХ налази у сложенијој ситуацији него Србија. Она штити своје позиције да БиХ не би увела санкције против Русије. Амбасадори (БиХ) у СБУН и у Савета Европе налазе се под директним утицајем Сарајева и наступају са позиција својих политичких партија, а не државних институционалних решења. Како Русија доживљава позицију БиХ?

Лавров: Позиција БиХ има свој значај, али само ако се ослања на принципе Дејтона који гласе да се сва решења морају доносити на бази сагласја два ентитета и три конститутивна народа. То што сада Запад покушава да незаконито подстиче дејства Сарајева да доноси спољнополитичке одлуке без било каквог узимања у обзир позиције РС – то је најгрубље могуће кршење Дејтона.

Навео сам примере када је Запад лагао да се НАТО неће ширити, да ће бити реализовани Мински споразуми о Донбасу, да ће бити створена Заједница српских општина на Косову. Исто тако лаже да је привржен Дејтонском споразуму. У суштини, Запад чини све да у оквирима «селективних реформи» наговори, поред остаог Хрвате, да пристану на то да их, као и до сада, у заједничким органима представљају Бошњаци или људи који са њима нису уопште политички сагласни. Не желим да кажем да Бошњаци у понечему нису у праву, али Дејтонски принципи напросто траже сагласност сва три конститутивна народа.

Што се тиче самосталности Босне, обратите пажњу да Американци имају специјалног изасланика за изборну реформу у БиХ. То много говори о томе колико су уистину «самосталне» власти у Сарајеву.

Питање: Немају само Американци таквог изасланика. И Британци имају специјалног изасланика, Немци такође. Они сматрају да се могу мешати у унутрашње ствари. Истовремено, све речи руског амбасадора у БиХ – на пример поводом НАТО – они називају мешањем Русије у унутрашње ствари БиХ.

Лавров: То је западни манир, њихова манија величине и навика да стално лажу да би оправдали своје сопствено безакоње.

Поменули сте специјалне изасланике. Постоји и Високи представник за БиХ чија је функција заиста предвиђена Дејтонским споразумом. Тамо се јасно каже да се он поставља за не тако дуги период. Још 2006. године је Руководећи комитет Савета за имплеметацију мировног споразума за БиХ (Управни одбор ПИК-а) одлучио да је време да се «затвори радња» и елиминише положај Високог представника. Међутим, под различитим вештачким и измишљеним изговорима тај процес се развлачио. Када је истекао мандат претходног Високог представника, ми смо рекли да је време да се пређе на политику која би више уважавала Босну и Херцеговину. Земља је независна не једну деценију, али њоме, као и раније, управља неки постављени представник који има примат над свим државним органима БиХ. Запад нам је, у одговору на то, рекао да досадашња пракса мора бити обавезно настављена. Његов једини циљ је – држати у напетости целу БиХ и не испуштати је из својих руку. А успут непокорне, у лицу Републике Српске, покоравати и потчињавати управо том диктату.

Именовали су Кристијана Шмита из Немачке уз најгрубље кршење процедуре која је морала бити поштована. Као прво, та процедура предвиђа истурање такве кандидатуре уз сагласност свих чланова Управног одбора ПИК, а Русију нико ништа није питао. Као друго, морала је постојати сагласност сва три конститутивна народа. Као треће, морала је бити одлука СБУН. Запад се свега тога одрекао.

Нудећи компромис, ми и Кина смо предложили да у СБ УН буде именован, како је и потребно, Високи представник са једногодишњим мандатом. У току те године да буду припремљени предлози како преносити пуномоћја управљања својом земљом на саму државу БиХ. Запад је иступио категорички против, што значи само једно: да жели да и даље манипулише Босном у свом интересу и да од ње направи нови плацдарм за ширење НАТО, за експанзију Алијансе на Балкану.

Питање: Поводом непризнавања Шмита за Високог представника, власти РС готово свакодневно су под притиском и изложене критици са стране Запада. У Сарајеву са нестрпљењем чекају Шмитове даље кораке иако га РС не признаје за Високог представника. Чекају да он наметне ново своје решење којим би забранио Милораду Додику да се кандидује на предстојећим општим октобарским изборима у БиХ. Има ли лице које није поставио СБ УН уопште право да доноси и намеће било какве одлуке?

Лавров: Наравно да нема. Већ сам рекао да је то прозивзаконито деловање. Тај човек нема никакву легитимност. Уопште не сумњам да ће Запад покушавати да почини ново безакоње. То што се чини према Милораду Додику – то је за сваку осуду. Он је један од малобројних политичара који реално бране принципе Дејтона. Додик није чинио ништа у РС и у оквирима Председништва БиХ што противречи Дејтонском споразуму. Тиме се баве западњаци и, на жалост, Бошњаци.

Запад жели да их искористи за то да босанске народе лиши идентитета и да претвори Србе, Хрвате и Бошњаке у некакво «цивилно друштво», како они говоре. То је захтев да забораве на своју културу и традиције – искључиво ради тога да би Запад остварио своје геополитичке циљеве на Балкану. То је злочиначка политика.

Питање: Када Милорад Додик говори да се ради очувања БиХ треба вратити изворном Дејтону и да Републици Српској морају бити враћене отете надлежности, Запад то интерпретира као сепаратистичку претњу. САД су већ увеле санкције против Додика, а за њима и Велика Британија. Осим тога, Лондон је увео санкције и председнику РС Жељки Цвијановић. Тобоже је један од разлога утицај Русије на руководство Срба, чак се тврди да је Додик «Путинов човек» и да делује по његовим налозима. Како ви на то гледате?

Лавров: Већ сам рекао да Милорад Додик не чини ништа што је у супротности са Дејтоном. Напротив, он је безмало једини који брани Дејтон од агресивних напада Запада на тај документ. Милорад Додик је пријатељ Руске Федерације. А и ми смо његови пријатељи. Ето, то је све.

Код нас постоји пословица: кога нешто боли, тај о томе и говори. Запад не може ни да замисли да нека земља или политичар на Балкану могу бити независни. Запад је навикао да користи разне Шмитове да би могао да свима «руководи» и да све уцењује, да свима поставља ултиматуме. Нека не суде по себи. Ми имамо мало другачије манире и другу културу него Запад.

Питање: Јавност све чешће говори о изјави председника Русије Владимира Путина у којој је повезао питање Донбаса са «преседаном Косова» и о томе да Србија због тога доживљава невероватан притисак. Има ли Русија намеру да одустане од подржавања Србије, а такве претпоставке износе неки медији, чак и у самој Србији?

Лавров: Провокатора је увек много. Ради се, колико ја разумем, о ономе што је Председник Путин рекао у вези са Одлуком Међународног суда УН поводом законитости једнострано проглашене независности Косова. Чуо сам како је то председник Вучић то помињао.

Мислим да се овде ради о дубоком неразумевању. Као прво, ако се има у виду историја, независност Косова је проглашена 2008. године. Тада није било никаквих ратних дејстава, а реализована је Резолуција 1244 коју су лидери Косова категорички одбијали да испоштују. Бивши председник Финске, Ахтисари, у име УН водио је преговоре између Београда и Приштине да би била реализована та резолуција. Понављам: тада није било никакве претње ни становништву Косова, ни суседним општинама Србије.

Преговори су могли да буду настављени, али је Ахтисари, уместо тога, одједном саопштио да договор мора бити достигнут током неког одређеног временског периода. Чим је то рекао, Косовари су престали да учествују у преговорима. Била је проглашена независност.

Међународном суду УН, са молбом да заузме став о легитимности тог процеса, обратила се Влада Србије у августу 2008. године. Нас су веома молили да подржимо то обраћање. Закључак који је објавио Међународни суд био је инициран из Београда, од стране тадашње Владе Србије. Запад га је активно пропагирао и на све начине поздрављао. Ми никакве емоције нисмо изражавали.

А 2014. године, под утицајем догађаја које је покренуо крвави антидржавни преврат у Украјини, са покушајем заузимања Крима од стране нациста, становници Крима су одржали референдум, а Запад је почео да негодује. Тада је Председник Путин рекао да ми добро знамо њихове двоструке аршине.

Сећам се како су се они радовали када је Међународни суд УН објавио да проглашавање независности може да буде једнострано, а не обавезно у договору са централном владом. Председник Путин је рекао оно што је рекао искључиво ради тога да би показао апсолутно лицемерје, дволичност и двоструке стандарде Запада.

Што се тиче односа Русије према преговорима о будућности Косова, који се настављају и морају се базирати на Резолуцији 1244 СБ УН, Председник Путин је више пута – и приликом својих сустера са председником Вучићем и у својим јавним наступима – подвлачио да ми у целини подржавамо позицију Србије. Ми ћемо подржати решење које буде прихватљиво српском народу.

Питање: Србија је под јаким притиском Запада који инсистира на својој ексклузивности и непрекидно врши притисак на Београд ради признања једнострано проглашене независности Косова. Почетком наредне недеље ви ћете боравити у Београду. Хоћете ли са председником Вучићем разматрати тему налажења решења за Косово и испоруке руског гаса?

Лавров: Разговараћемо о свим темама које интересују наше српске пријатеље. Тему гаса председник Вучић је размотрио са Председником Путином. Постигли су принципијелне договоре које даље разрађују одговарајуће компаније. Што се тиче Косова, већ сам изнео нашу позицију.

Заинтересовани смо да чујемо оцене председника Вучића и других српских политичара о тренутној ситуацији, о томе како они оцењују посредничку улогу ЕУ, која је 2013. успела да наведе Приштину да потпише споразум о формирању Заједнице српских општина Косова и о много чему другом. Нама је важно да разумемо оцене српског руководства и његове планове за деловање у предстојећем периоду, полазећи од реалности у овом тренутку.