КУСТУРИЦА: БиХ је у сигурним рукама Милорада Додика

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је поводом најаве активирања МАП-а и пријетњи „увлачења“ БиХ у НАТО да је БиХ у сигурним рукама предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, који има намјеру да штити сваки центиметар Републике Српске и да брани принципијелне одлуке Срба донијете у Народној скупштини Српске о војној неутралности.

„С тим у вези, он ће учинити све за јачање српског ентитета. Међутим, само постојање БиХ у великој мјери зависи од његових колега у Предсједништву Шефика Џаферовића и Жељка Комшића и њихове спремности за дијалог и компромисе“, изјавио је Кустурица за „Руску газету“.

На питање шта ће савјетовати српском члану Предсједништва Милораду Додику, Кустурица је рекао да ће му савјетовати да читаво његово дјеловање буде у циљу заштите достојанства српског народа, да не настоји бити искључиво историјска личност, него да сачува прагматизам.

„Узгред, Милорад Додик и јесте такав. То треба да му помогне да сачува све механизме власти и ојача их у будућности ради осигурања интереса Републике Српске“, навео је Кустурица.

Он је истакао да је Додик направио исправан избор, преферирајући развој партнерских односа са јединим историјским савезником Срба – Русијом, него са Западом.

„Али, Срби су понекад, као и млађа браћа, увријеђени што нам Руси мало помажу, заборављајући да Русија треба да заштити више од 60 хиљада километара државне границе“, додао је Кустурица.

На питање шта су препреке за проширење свеобухватне сарадње између Москве, Београда и Бањалуке, Кустурица је рекао да му се чини да Србија и сви Срби треба да схвате да проблем није у томе да неко /Русија/ сада не штити њихове границе, него то што су током дугог времена имали елиту коју је корумпирао Запад.

„Мислим да је дошло вријеме да се Србија одрекне Јосипа Броза Тита. У томе јесте смисао. Јер је он, левитирајући између Черчила и Стаљина, изабрао овог првог. Један од разлога је то што је Тито био члан лондонске масонске ложе `Конкордија`. Ако покушамо мало да га рехабилитујемо, видјећемо да је 1948. године Запад био прогресивнији од Совјетског савеза“, каже Кустурица.

Он је истакао да се Србија мора недвосмислено опредијелити и коначно стати на страну Евроазије, јер се тамо налази будућност Европе.

„Европа без Русије ће бити и стари музеј, гдје ће остати само стари људи“, каже Кустурица.

Кустурица је истакао да Србија мора да схвати да ће, ако дође до свјетског рата, побиједити Евроазија.

„Не може се побиједити Евроазија, не може се чак и покушати са њом ратовати. Можете покушати да ратујете са Русијом, а то значи ратовати са Евроазијом“, каже Кустурица.

Он је додао да је данас ситуација сасвим другачија и да Русија има трећину свјетских резерви, развијен капиталистички систем, који слиједи сличне са западним правилима, те да је данас Москва не само оригинални руски град, него и велики европски центар.

На питање шта Срби очекују од Русије, Кустурица је рекао да се надају да руски лидер Владимир Путин никада неће дозволити да Косово буде примљено у УН.

„То се не смије дозволити, чак и ако из Београда у Москву буду стизали сигнали да је пронађен некакав билатерални договор. Ми практично не контролишемо велики дио Косова и де факто оно је у њиховим /албанским/ рукама, али де јуре ми не смијемо да их признамо ни за сто година, пошто су они украли наше историјско и духовно насљеђе“, рекао је Кустурица.

Када је ријеч о улози Русије у новом свјетском поретку, он је рекао да је Русија кључни играч у међународној арени и да ће све зависити од Русије.

„Важно је и то да ли ће се у будућности сачувати савез Русије и Кине, и хоће ли моћи Американци да унесу у њега раздор економским санкцијама. Али, при било којем исходу, Русија ће остати један од најважнијих фактора у свим глобалним процесима“, сматра Кустурица.

Коментаршући то што се све чешће на Балкану може чути о надолазећем великом рату, Кустурица је рекао да Запад води ратове због ресурса и пласирања капитала и да су кључни интереси транснационалних корпорација, од којих су неке сада јаче од држава.

Он је као потврду ове тезе навео примјер ситуације у Француској, гдје се предсједник Емануел Макрон налази пред избором – или да служи свом народу или корпорацијама.

У Русији су, каже Кустурица, транснацоналне корпорације првенствено повезане са ресурсима који се налазе на њеној територији и њима не треба ширење изван граница Руске Федерације.

„С тим у вези, ако би Евроазија стекла обрисе од Владивостока до Британије, обезбиједивши слободан проток робе и укидање царина, то би елиминисало потребу за даљим ратовима“, сматра Кустурица.

Говорећи о својој трећој књизи „Шта ми је то требало“, Кустурица је рекао да је она посебна, прије свега, што у њој потврђује да се не спрема да умре, сремећи ка животу, или још прецизније, да је одлучио да живи до краја свој живота.

„Узмемо на примјер Дон Кихота, који је на крају свог живота на превару доведен у дом своје сестре и тек је пред лицем смрти запитао себе: `Што ми је све то требало`, након чега је и умро“, подсјетио је Кустурица.

Он је додао да за разлику од Дон Кихота, он мисли да сличан назив нове књиге је најбољи доказ потребе да у њој сабере стечено искуство и знања за питање које нема одговора.

На питање да ли је планирано приказивање у Русији његовог филма „Ел Пепе“ о бившем уругвајском предсједнику и колико су сада потребни лидери који су спремни да се боре за социјалну правду, Кустурица је рекао да је социјална потреба за таквим политичарима и сликама о њима безусловно очигледна.

Он је рекао да су биоскопи уништени у свијету због Холивуда, па чак су и руски филмови, који се снимљени у сарадњи са Холивудом, гдје је напетост доведена до крајње тачке, а основни циљ њихових аутора је добит и тржиште, у већини случајева глупи.

„Мој филм може да буде дио фестивала и у Русији. А, да ли може да привуче публику? Наравно, али мора да одговара карактеру биоскопа. Кинематографија се уништава. У будућности ће бити крајње тешко привући публику у кина, јер је за гледаоца јефтиније да легално добије право да `скида` и гледа филмове код куће“, каже Кустурица.

Он је додао да се активно развијају компаније – добављачи стриминг мултимедија, те да због тога долази до разочаравајућег закључка да ће Холивуд, који је био зачетник кинематографије, у одређеном степену да је и уништи.