КРВАВЕ ОРИЋЕВЕ РУКЕ: Сутра парастос за настрадале Србе у Кравици
Парастос за Србе убијене у Кравици (Архив)Фото: РТРС
У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.
Након парастоса присутни ће прислужити свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 25 година од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.
Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало од којих пет није пронађено ни након 25 година.
Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.
Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара и Скеланима 16. јануара 1993. године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.
Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН, умјесто демилитаризације, настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан.
Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.
Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.
Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тијела.
Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.
У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који су се послије рата вратили на подручје те општине.
За 25 година након рата нико није одговарао за овај злочин у Кравици као ни за остале злочине у великом броју наведених српских села у средњем Подрињу.
Парастос у цркви биће служен у 11.00, а полагање цвијећа код спомен-крста предвиђено је за 12.00 часова.
