КРАЈИШНИК: Одлазак Срба из Сарајева је највећа жртва за Републику Српску

Први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник сматра да је егзодус Срба из Сарајева прије 22 године највећа жртва за Републику Српску, те да је штета што међународна заједница и тадашње муслиманско руководство нису показали вољу да помогну Србима да остану у овом граду, јер би то била „најчвршћа копча“ за БиХ и велико богатство и за Сарајево и за Србе.

„Одлазак Срба из Сарајева је највећа жртва за Републику Српску. Да је тадашње муслиманско руководство било паметније и да је прихватило да се формира заједничка градска власт, онда би то била најчвршћа копча за БиХ“, рекао је Крајишник Срни.

Он је подсјетио да је прије егзодуса српска страна формирала одбор који је требало да помогне Србима да остану у Сарајеву и да имају своју локалну власт.

„Потребна је била само добра воља да се Сарајево организује у више општина, тако да свака локална заједница има власт сама над собом. Срби су тражили своју локалну власт и то је био главни услов да остану у Сарајеву“, навео је Крајишник.

Према његовим ријечима, тадашње муслиманско руководство није имало добру вољу, а међународна заједница више слуха да помогне Србима да остану о овом граду.

„Да би са себе скинули одговорност, јер нису омогућили да Срби остану, они су измислили да смо ја и наше тадашње руководство позвали Србе да изађу из Сарајева. То није тачно. Зна се да су Срби до посљедњег момента остали у Сарајеву док није дошла одлука да нова власт мора да уђе у српска подручја“, рекао је тада један од најутицајних функционера СДС-а.

Он је подсјетио и на одлуку тадашње градске скупштине која је поручила да је „одлука сваког појединца да ли ће остати или отићи“.

„То је била подвала да би се српска страна оптужила да је истјерала Србе из Сарајева“, истакао је Крајишник.

Да је тако и било, а није, навео је он, онда се треба упитати шта је са Србима у ужем дијелу Сарајева које је све вријеме било под муслиманском влашћу. „Зашто су отишли, ако су у току рата били у Сарајев? Отишли су јер нису жељели да остану под туђом влашћу“, оцијенио је први предсједник Народне скупштине.

Он је рекао да је егзодус велика несрећа и да се судбина поиграла са Србима, јер је на некоректан начин вођена активност око цртања граница у Сарајеву и да је Дејтонским споразумом направљено негативно рјешење за Србе.

„У Дејтону је наша делегација прелиминарно договорила са /бившим америчким изаслаником Ричардом/ Холбруком да се Сарајево конституише као сложена градска цјелина гдје би умјесто десет имала 20 општина и то би било оно што би задовољило Србе да прихвате прелазно рјешење до коначног рјешења за Сарајево и Републику Српску“, нагласио је Крајишник.

Он је напоменуо да је Сарајево словило као други српски град у бившој Југославији и да се са ове дистанце може рећи да је српски народ требало да остане у Сарајеву.

„Али, у то вријеме било је немогуће остати, јер су представници другог народа поручили да може остати `само онај ко није носио пушку и ко није окрвавио руке`. А онај ко је носио пушку рећи ће другом – ти си окрвавио руке, таман и да није“, констатовао је Крајишник.

Подсјећајући да је Сарајево прије рата било 25 одсто вриједности БиХ и да је само Вогошћа била богатија од Бијељине и Бањалуке, Крајишник је рекао да су Срби оставили велико богатство у овом граду, али да је највећи губитак њихов одлазак из овог града као и одлазак интелектуалне елите која је красила Сарајево.

Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет општина подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци у Сарајеву у рату су зауставили 36 офанзива и одбранили своје домове, а у тој одбрани погинуло је више од 7.000 војника и цивила.

Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године.

Око 120.000 Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела Старог града напустили су вјековна огњишта и кренули на простор Републике Српске, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.

Многи Срби су одлучили да премјесте посмтрне остатке чланова своје породице. На Сокоцу је формирано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци близу 1.000 бораца Војске Републике Српске.