КОВАЧЕВИЋ: Република Српска не смије признати „босански језик“

Професор на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету на Палама Милош Ковачевић рекао је да би свако од Срба који би пристао на признање „босанског језика“ направио једну од највећих националних издаја у српској историји, јер би укинуо и Србе и српски језик у БиХ.

Он упозорава да Срби ни под каквим условима не смију прихватити „босански језик“ као језик Бошњака, ако желе остати Срби и сачувати Републику Српску.

Ковачевић за „Еуроблиц“ наводи да је на лингвистичком плану „босански“ само политичко име српског језика и наглашава да Срби као аутономан народ са аутономним језиком у БиХ не могу нити смију прихватити назив „босански језик“, с обзиром на то да се он не односи на језик бошњачког народа него на језик свих становника БиХ.

Он наглашава да је без сумње „босански“ највећа пријетња српском језику, јер, како каже, назив „Босански језик“ подразумјева садржај „језик БиХ“ и тим садржајем покрива све конститутивне народе у БиХ.

„У саодносу назива за језик, једноземаљског `босански` и једног националног `српски` – босански је нужно надређен, а српски би био само његова национална варијанта“, каже Ковачевић.

Он истиче да агресивно наметање назива „босански језик“ за Бошњаке значи редефинисање прошлости БиХ, посебно босанскохерцеговачке културне баштине, па Бошњаци почињу да фалсификују културну баштину БиХ, додајући да нису ријетке тврдње да је Повеља Кулина бана написана босанчицом, насупрот научним чињеницама да је босанчица заправо брзописни тип српске ћирилице.

„Враћање дигнитета могуће је прије свега, кроз обезбјеђење другачијег институционалног, односно политичког односа према српском језику и ћирилици. Институционална небрига за српски језик и ћирилицу посебно је изражена у Републици Српској“, наглашава Ковачевић.

Он је нагласио да се катастрофална језичка некултура може зауставити једино увођењем српског језика и језичке културе на све факултете без изузетка, а на свим просторима на којима Срби живе ћирилица се може сачувати тако што ће бити једино службено писмо цијелог српског народа.

„Неопходно је што прије направити заједнички ћирилићни буквар екавског и ијекавског изговора, који ће бити потврда почетка практичне реализације службеног статуса ћирилице код Срба без обзира на то гдје живе“, каже Ковачевић.

Он наводи да је недавно увођење такозваног босанског језика у аустралијске средње школе добро излобирано од Бошњака и њихових свјетских промотера.

Ковачевић сматра да је ово својеврсна подршка унитарној Босни и тежњи Бошњака да БиХ буде земља „Босанаца“, као јединственог „земаљског“ народа, без обзира на њихову вјерску нејединственост.