КОЊИЦ: Спомен-обиљежје свједочење о постојању Срба
Фото: РТРС
Освећење спомен-капеле на православном гробљу Мусала у Коњицу окупио је велики број Срба овог краја које је минули рат раселио широм свијета. На унутрашњим зидовима обновљене капеле Светог Василија Тврдошког и Острошког уклесана су имена 320 српских жртава из Коњица, Јабланице и Прозора – краја у којем данас живи свега пар стотина Срба.
Од пријератних 7.000, у Коњицу данас мање од 300 Срба. Старих и немоћних.
– Пусто, кратко и јасно. Кућа се закључа, млади неће да се враћају, старији умиру и ето, каже Петар Драганић.
Рат је учинио своје. Велике су несреће доживјели људи у долини Неретве, а сјећања на злочине над српским народом у Коњицу и ужасе тортура у логорима Мусала и Челебићи, и даље су свјежа.
– У Челебићима и овдје на Мусали, ту сам до 6. 10.1994. био. Ноћних тортура, дневних тортура, то су ужаси били. Замркнеш, не знаш хоћеш осванути, не знаш ко је сљедећи на реду, било је убистава, говори Бранко Мандић, бивши логораш.
– Ријетко је мјесто као Коњиц гдје су се догађали такви злочини, И имате тај злочин прогонство, у оно вријеме кад су људи размишљали о животу мало дубље, прогонство је била већа казна од смртне, тако да о томе треба да размишљамо, нагласио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Дошли су данас с носталгијом, Срби коњичког краја, из свих крајева Српске, Србије и шире.
– Ово је догађај који значи много Србима који тренутно живе у Коњицу, углавном је то старачка популација, стари и немоћни, а други знак и симбол је што су људи који су овдје страдали 90-их година добили прво спомен обиљежје овдје и на овом мјесту и сад ће имати гдје да дођу, упале свијеће и да се помоле и за оне којима се не знају гробови, нагласио је Милан Бужанин, свештеник у Коњицу.
– Влада РС је стала иза овог пројекта и стоји уопште иза свих Срба који су остали да живе у Федерацији, додао је Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске.
Идеју о изградњи спомен обиљежја и обнови капеле, саграђене 1929, а уништене у минулом рату, иницирало је Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори са сједиштем у Новом Саду.
– То велика ствар због будућих генерација и потомака који буду дошли овдје. Прво ће свратити и овдје, па ће на бази ових имена који су страдали рећи и знати да је у коњичкој општини живјело пуно Срба са остала два народа, али нажалост сада их више нема, истакао је Милорад Лазаревић, предсједник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори у Новом Саду.
Обнову капеле финансирали су широм свијета расељени Срби овог краја и бројни донатори, а до обнове саборне цркве у Коњицу у њој ће се служити литургије и обављати вјерски обреди.
