КОЊИЦ: Сјећање на страдање Срба из села Брадина
Фото: РТРС
Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће сутра помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села. Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а Храм Вазнесења Господњег запалили и срушили.
Покровитељ овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине јесте предсједник Републике Српске Милорад Додик.
У обновљеном Храму Свету архијерејску литургију требало би да служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.
Након литургије биће служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти храма.
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.
Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.
Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.
Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.
На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.
Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича. Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.
Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.
