Учесници конференције „Сребреница 1995-2015: чињенице недоумице, пропаганда“ оцијенили су данас да тумачење догађаја у Сребреници из јула 1995. године, попут приједлога британске резолуције, не одговара истини и да тек остаје да буде утврђена пуна истина.
Учесници конференције, коју су организовали Музеј жртава геноцида у Београду и руски Фонд стратешке културе, сагласили су се да се до истине може доћи, између осталог, одговором на питање које је још отворено – ко је организовао дешавања у Сребреници.
Ана Филимонова из руског Фонда стратешке културе истакла је да је Сребреница постала објекат манипулације, неутврђених чињеница и пропаганде, а да је потпуно занемарена чињеница да је геноцид извршен над српским становништвом у околини Сребренице.
Филимонова је указала да је истину о догађајима у Сребреници потребно утврдити у интересу правде и свих народа и цијелог свијета и поручила да, док се то не утврди, српски званичници не треба да иду на комеморацију у Сребреницу.
„Први корак нека направи Запад. Нека уради исто што је урадио за муслиманску страну и када признају све жртве на основу конкретних података о правим жртвама, онда можемо да размислимо како на најбољи начин поштовати жртве са обје стране“, рекла је Филимонова.
Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић рекао је да је Сребреница проблем о коме треба расправљати, због неодговореног питања ко је организовао дешавања.
Он је истакао да Хашки трибунал није пронашао ниједан озбиљан документ владе, војске или полиције Републике Српске у којима би се видио план за извођење такво озбиљног злочина у Сребреници као што би био геноцид.
Галијашевић је рекао да је Сребреница договор америчке и француске политике и „један од три злочина са америчким печатом“, у које је укључио прелазак акције „Олује“ на тло БиХ и злочин на Озрену.
„Знамо за договор између Била Клинтона и Алије Изетбеговића и да је оперативно изведен у договору Клинтона и Жака Ширака. Знамо да је француска тајна служба путем Легије странаца тамо учествовала у масовним клањима и да су нека од лица која су признала злодјела била дио Легије странаца, под француском контролом“, рекао је Галијашевић.
Он је рекао да Сребреница јесте масован злочин који се у врло кратком времену и на малом простору десио Бошњацима, али је истакао да се од 1992. до 1995. године на том истом простору дешавао и Србима, као и да је таквих посебних злочина у БиХ било много, међу којима онај над Србима у Сарајеву.
„Селекција жртава није извршена, ми немамо податке колико је заиста у непосредним сукобима, колико на минским пољима, а колико у међусобним обрачунима изгинуло људи. Немамо податке о томе ко је планирао и жртвовао Сребреницу и зашто је Насер Орић и читава команда 28. дивизије три мјесеца прије ових догађаја напустила Сребреницу“, рекао је Галијашевић.
Политиколог Александар Павић истакао је да су злоупотребе у вези са Сребреницом постале стуб модерног западног интервенционизма и политике контроле не само Балкана него и глобалне политике.
„Сребреница је буквално, стуб доктрине која је усвојена на нивоу УН. Сребреница и Руанда се користе као повод за прављење доктрине такозване одговорности за заштиту. Од 2006. године више од 25 резолуција Савета безбедности УН су у себи садржале позив на одговорност за заштиту, која се темељи на лошем искуству, како се каже, у Руанди и на Балкану, мислећи на Сребреницу“, указао је Павић.
Пуковник у пензији Ратко Шкрбић указао је да у Сребреници сигурно није извршен геноцид, као и да ни у Хашком трибуналу до данас није доказана најважнија компонента дефиниције геноцида, а то је намјера.
„У војним наређењима и заповестима за извршење операција најважнија је одлука команданта, а у одлуци најважнија је његова намера. До сада у Трибуналу није пронађено ниједно наређење Војске Републике Српске, од најнижег нивоа до Генералштаба у којем је наређено да се изврши убијање војно способних мушкараца или заробљених војника 28. дивизије и цивила Сребренице“, рекао је Шкрбић.
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић рекао је да постоји довољно релевантне архивске грађе и литературе у којој се види експлицитна улога у БиХ америчке обавјештајне службе, различитих америчких корпорација, америчке војске и државне администрације, те НАТО снага.
Он је оцијенио да се збивања у Сребреници могу посматрати у оквиру операција које су Американци осмислили и оспособили муслиманско-хрватску војску, а то су између осталих напад на Бихаћ, провокације из Сарајева и из Сребренице, те изазивање српских одговора.
„Довољно је чињеница да можемо да закључимо да су Американци били кључни фактор на Балкану и дан-данас јесу. С тим што данас нису у првом плану колико Британци“, рекао је Ђурић.
Зборник реферата са скупа – на којем учествује петнаестак стручњака из области одбране, историје, безбједности, новинарства и религије, као и представници 2.000 студената потписника петиције којом се позивају представници Србије да не оду на комеморацију у Сребреницу – биће представљен 20. октобра у Београду.
Организатори су саопштили да је позив за учешће био упућен и институтима и појединцима „друге стране“, међу муслиманима, као и представницима 20-так амбасада, али није стигао ниједан одговор – ни негативан нити позитиван.
Тагови: Конференција, Сребреница