КОМЕНТАР „СРНЕ“: Тако су говорили (и радили) Изетбеговићи

Они који заговарају нове референдуме и конфликте, слабе могућности доласка нових инвеститора у земљу – овај цитат није из периода деведесетих година прошлог вијека и не односи се, /нажалост/, на бошњачку политику пред разбијање Југославије.

Ово је оцјена бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића о ставу предсједника Републике Српске Милорада Додика да Српска има право на референдум, као што су га имале и друге нације и југословенске републике.

„Захваљујући политици Додика заустављен је европски пут БиХ, а Република Српска и с њом БиХ доведени су до просјачког штапа“ – рекао је даље Изетбеговић.

Ова реченица имала би политички, економски и морални резон да је изречена када је требало и да је гласила овако:

„Захваљујући политици Алије Изетбеговића заустављен је европски пут БиХ, која је заједно са Југославијом доведена до просјачког штапа“.

Сјетимо се понуде тадашње Европске заједнице о пријему Југославије у чланство и економски веома издашне понуде америчке администрације /Буша старијег/ под условом да дође до компромиса у Југославији и да се избјегне рат.

Сјетимо се одбацивања Кутиљеровог плана, који је отац господина Бакира Изетбеговића потписао па обрисао, а којим је рат могао бити потпуно избјегнут.

„Регион треба да заједнички ради на развоју инфраструктуре, индустрије и пољопривреде и да једни другима помогнемо и да такви идемо ка ЕУ“ – рекао је још Бакир Изетбеговић.

Али, са 23 године закашњења.

Данас ове изјаве изгледају као политичка травестија, пародија или једноставније речено – демагогија.

Јер, када је имало смисла рећи ово и када је било јасно да постоји перспектива живота без рата и сецесије, странка господина Изетбеговића /и старијег и млађег/ бирала је ратни пут – пут разарања, пустошења и економске девастације.

„Жртвоваћу мир за независну и суверену БиХ“ – рекао је Алија Изетбеговић, уз громогласан аплауз двије трећине предратног парламента БиХ.

Умјесто економског савеза, тада је бошњачка политика изабрала ратни савез, везивање застава за хрватске, а против треће стране /Срба/.

У то доба у бошњачкој политичкој елити одбачено је све што је могло да буде компромис и свака солуција, осим оне која нас је довела ту гдје смо данас.

Узгред, савез Бошњака и Хрвата донио је Хрватској независну државу и кантоне у Федерацији БиХ, уз статус конститутивног народа, а Бошњаци су добили 33 одсто територије БиХ /по Кутиљеру 44 одсто, као и Срби, плус независна БиХ/.

Оптуживати друге за сопствене политичке промашаје и погрешне процјене није нарочито оригинално, али је веома глупо у ситуацији када се, објективно, питате само за трећину БиХ.

Колико је господин Бакир Изетбеговић спреман за толеранцију и објективно сагледавање ствари показује и најава да ће се заложити да сва осумњичена лица за могуће учешће у тероризму на подручју Републике Српске добију /добре/ адвокате.

Није ми познато како се на матерњем језику господина Изетбеговића данас пише – „макијавелиста“, али знам чије ми презиме пада на памет кад год видим гдје сам сада, а гдје сам могао да будем.

Тагови: Бакир Изетбеговић, БиХ