Колапс Босне: Сарајево на мала врата уводи централизацију, Српска спремна да формира војску

Најава формирања војске Републике Српске јасна је порука Сарајеву и међународној заједници – или ће поштовати Дејтон и Републику Српску као државу са свим правима или ће Република Српска да узме све своје ингеренције назад, кажу саговорници Спутњика коментаришући најаву Милорада Додика да ће Српска срушити Закон о војсци и формирати своју армију.

После низа одлука којима бошњачка политичка елита покушава да одузме надлежности Републици Српској по питању имовине, пре неколико дана, Уставни суд БиХ утврдио је да поједине одредбе Закона о шумама Републике Српске нису у складу са Уставом БиХ, оне у којима се наводи да су шуме на подручју тог ентитета власништво Српске.

На основу раније праксе из неколико одлука, Суд је закључио да Република Српска као ентитет у оквиру БиХ нема уставну надлежност за решавање питања државне имовине, све док се то не реши одговарајућим законом на нивоу федерације.

Српска уводи у игру и формирање војске

Из Републике Српске стигао је одговор, члан председништва БиХ Милорад Додик најавио је повлачење сагласности из споразума о војсци, као и о Високом судском и тужилачком савету.

„Предложићемо и о томе ћемо одлучивати наредних дана да се кроз рушење Закона о војсци у року од неколико месеци формира Војска Републике Српске, изјавио је Додик и додао да све што је штетно по интересе Републике Српске треба одбацити.

Аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да Република Српска по изворном Дејтону има право на војску, као и на многе друге институције. Он објашњава да је Српска накнадно пренела део овлашћења на централне органе, али да исто тако може да их опозове.

„Мислим да није циљ Републике Српске да формира своју војску, ако је РС поштована од стране централних орган и ако ти органи схватају да је Република Српска пола федерације. Порука је да не може нико да хегемонизује Босну и Херцеговину и да намеће своје“, каже Анђелковић.

Покушај да се централизује БиХ

Он додаје да су одлуке Уставног суда БиХ везане за имовину заправо једна врста покушаја да се на мала врата наметне централизација Босне и Херцеговине.

„Нормално је да Република Српска делује контра томе, нормално је да жели да јасно стави до знања да у том случају ни један претходни аранжман не важи“, каже Анђелковић и додаје да Република Српска има право да узме све своје ингеренције назад.

По Дејтону не постоји ни војска БиХ

Професор међународног права на Универзитету у Бањалуци Милош Шолаја објашњава да по Дејтонском споразуму генерално не постоји војска БиХ, да је она настала касније у оквирима реформе одбране, током формирања јединственог система одбране.

„Споразум о формирању јединствене војске БиХ потписан је уз сагласност ентитета, али није искључена могућност да се он раскине. Сад је питање правних механизама да ли је то изводљиво, али ако је то сасвим сигурно против интереса онога што жели да оствари и међународна заједница и други ентитет, посебно бошњачка страна, решење је могуће наћи. Чињеница је да ова одлука изражава политичку вољу, да неко не жели више да партиципира у тој заједничкој војсци Босне и Херцеговине, то је Додик заправо рекао“, објашњава Шолаја.

Он додаје да је јасно да је Милорад Додик реаговао на одлуку да Република Српска нема право на своје шуме, али каже да се суштина спора крије у другој ствари. Шолаја објашњава да бошњачка страна сада из каснијих прописа, који су настали из сукцесије бивше Југославије, користи ситуацију да каже да је БиХ наследник права која се односе на државну имовину.

„Чињеница је да по Дејтону сва имовина затечена у ентитетима и припада ентитетима, али по правилима о сукцесији неко је навео БиХ као државу, па се онда из тога изводе нека права којима наводно располаже Босна и Херцеговина. Иначе БиХ нема имовинска права државе, она је по Дејтону, а то стоји у преамбули, само држава као међународно признат субјекат у међународном промету“, истиче наш саговорник.

Алиби игранка око отимања имовине

Он подвлачи да су у суштини, у државном смислу, носиоци већине имовинских и других функција ентитети. Зато целу ситуацију са отимањем шума и ранијег покушаја отимања земљишта назива неком врстом игре.

„То је нека врста алиби игранке, ми ћемо да урадимо то, па ви изволите, али ту се заиста крије доста нејасних ствари. Једном би требало у Босни и Херцеговини, као целини, да се рашчисти шта је чије, ко је носилац државне имовине, ко је носилац имовинских права, а како ствари стоје, мислим да су то по Дејтону – ентитети. Али су та правила о сукцесији једноставно замутила воду“.

Уставни суд БиХ је фебруара прошле године изазвао једну од најозбиљнијих криза пресудом да војна имовина није у надлежности ентитета, већ централних органа власти, чиме се такође нарушава територијална подела БиХ одређена Дејтонским споразумом.