Више од 2.000 Бошњака из Сребренице који су евидентирани као цивилне жртве и сахрањени у Меморијалном центру у Поточарима, погинули су као војници у борбама, што недвосмислено показује да је потребна озбиљна анализа догађаја из јула 1995. године, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић.
Којић тврди да се међу до сада сахрањеним Бошњацима налази огроман број припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ који су у љето 1995. године у највећем броју погинули приликом покушаја пробоја из Сребренице.
„Посмртни остаци 1.500 погинулих бораца такозване Армије БиХ до сада су пронађени и сахрањени у Поточарима, док се за осталима још трага, иако су њихова имена већ уклесана на споменик жртвама“, рекао је Којић за „ЕвроБлиц“.
Он је навео да ови подаци недвосмислено потврђују да догађаји у Сребреници у јулу 1995. године, али и све оно што се дешавало на том подручју, заслужују озбиљну анализу, која неће бити производ манипулација.
„Оно што највише боли породице страдалих Срба у Подрињу јесте апсурдно понављање неистине да су у Сребреници у јулу 1995. године страдали искључиво недужни цивили – мушкарци и дјечаци, што никако не одговара истини“, истакао је Којић.
Нгласио је да за своје тврдње има доказе у подацима који су прикупљени из званичних докумената такозване Армије БиХ, као и из архива Републичког центра.
„Ибро Дудић, чије име је уклесано на споменик у Поточарима, био је члан штаба бошњачких снага у Сребреници, а од 1994. године командант 282. Источнобосанске бригаде. Учествовао је 1992. године у нападима на српска села Ратковићи, Брежани, Крњићи и Магашићи, а предводио је нападе на Лозничку Ријеку, Бјеловац, Кравицу и Скелане 1993. године“, каже Којић.
Којић је додао да је Дудић постхумно одликован „Златним љиљаном“ и Орденом за војне заслуге са златним мачевима. Његови посмртни остаци пронађени су 1996. године, и то на линији пробоја 28. дивизије такозване Армије БиХ из Сребренице.
Он је рекао да је још „драстичнији“ примјер да су у Поточарима масовно покопани бошњачки војници који су погинули у борбама са Војском Републике Српске, као што је случај Азиза Шабановића, припадника диверзантско-извиђачке јединице из Сребренице.
„Његово име се, такође, налази на списку жртава, иако је он, према подацима бошњачке војске, погинуо 10. јула 1995. године, односно неколико дана прије него што је ВРС уопште ушла у Сребреницу“, навео је Којић.
Додао је да циљ овог истраживања ни у ком случају није оспоравање било чијих жртава, него намјера да се о догађајима у Сребреници говори на основу аргумената и чињеница.