КЕЦМАНОВИЋ: Српској пријети промјена имена, Бакир ће тражити да се зове „Источна ФБиХ“, ко не вјерује, гледаће!

Уколико Република Српска, поводом промјене датума Дана Републике, хитно не распише и други референдум – о уклањању странаца из Уставног суда БиХ, биће то, послије десетогодишње паузе, почетак новог циклуса ревизије „Дејтона“ и завршиће се промјеном имена Републике Српске, упозорио је политички аналитичар Ненад Кецмановић.
Кецмановић је навео да нови циклус ревизије „Дејтона“ неће више бити у режији ино-политичара него ино-правника.

„Уставни суд ће Српску на Бакирову нову апелацију преименовати у још једну ‘Федерацију БиХ’. А да би се именом разликовала од већ постојеће – зваће се ‘Источна ФБиХ’. Ко не вјерује – гледаће!“, истакао је Кецмановић у ауторском тексту за београдску „Политику“.

Он је навео да је Уставни суд БиХ постао алармантан проблем за Српску јер је управо та институција преузела функцију насилне интеграције БиХ са које се неформално повукао високи представник.

„ОХР се отимањем надлежности, наметањем закона и смјенама политичара већ толико компромитовао да садашњи високи представник Валентин Инцко практично данас само статира у БиХ. Истовремено, као ударна песница удружене бошњачке и међународне заједнице, уздигао се Уставни суд БиХ“, нагласио је Кецмановић.

Умјесто персоне протектора, наоружаног диктаторским бонским овлашћењима, истиче Кецмановић, искочила је дејтонска институција у чијој сјенци одлучује девет за јавност анонимних судија.

„И све је ‘по праву и закону, стручно и професионално’, али увијек на рачун суверенитета Пепублике Црпске, а у прилог јединствене БиХ. И без изузетка је одлуком већине коју чине троје иностраних судија, удружених са двоје бошњачких, наспрам мањине од двоје српских плус двоје хрватских судија“, наводи се у тексту.

Кецмановић констатује да се Уставни суд БиХ показао као ефикаснији инструмент за рушење Српске него ОХР.

„Високи представник је отимање, наметање и смјењивање морао барем накнадно и притисцима, пријетњама и уцјенама да прогура кроз парламент Српске. То трећа, независна грана власти не мора и ње се, заједно са оном тројицом својих судија, протекторат неће лако одрећи“, оцијенио је Кецмановић.

Он је додао да је већ заборављен узалудни покушај да се равноправно договори заједничка застава БиХ.

„Трагање за симболима и бојама који би истовремено изражавали заједнички идентитет сва три народа у БиХ показало као немогућа мисија. Пропала је чак идеја да се површина платна напросто подијели на три поља и да сваки народ на своје стави оно што жели. Оно што су једни изабрали иритирало је друге или треће. Најзад, расписан је и конкурс, а жири је прихватио решење које није имало везе ни са народима, ни са ентитетима, ни са БиХ“, подсјетио је Кецмановић.

Он је нагласио да је од тада метод конструкције заједничког БиХ именитеља сведен на негирање свега што је српско, и то управо преко Уставног суда БиХ.

„Измијењени су грб, застава и химна Пепублике Српске, са имена градова скинут је префикс ‘српско’ /Србиње, Српско Сарајево…/. Бошњачке комшије су тражиле и, уз помоћ оне тројице странаца у Уставном суду БиХ, добиле заштиту од свега што чини симболички идентитет Српске и Срба“, напоменуо је Кецмановић.

Тагови: БиХ, Ненад Кецмановић, Уставни суд