Академик Ненад Кецмановић оцијенио је да би Република Српска требало да се ослободи страха од пријетње распакивања Дејтонског споразума јер се тиме не би распаковала Српска, него БиХ и Федерација БиХ.
– Ако Валонија може да блокира 20 држава ЕУ, ваљда и Српска са пола територије и трећином становништва, може да каже какву хоће БиХ – рекао је Кецмановић на Београдском сајму књига.
Он је на промоцији издања Представништва Републике Српске у Београду рекао да се може поставити питање зашто би Република Српска бесконачно инсистирала на Дејтонском споразуму, ако га нико други неће?
– Можда се већ једном треба ослободити страха од пријетње распакивања Дејтона. Не би се тиме распаковала Република Српска, него БиХ и ФБиХ. Вратили бисмо се на претходно стање, у којем се бошњачко-хрватска федерација и Репубика Српска, као међународно признате стране, још нису биле договориле да се удруже у БиХ – рекао је Кецмановић.
Он сматра да и Анекс 4 Дејтонског споразума /Устав/ треба изнијети на референдум јер народ у Републици Српској никада није имао прилику да се изјасни у БиХ, што је пракса у цивлизованим и демократским државама у свијету.
– Нисам за рушење Дејтонског споразума, али зашто да и Српска једном не каже да нема ништа против. Увјерен сам да би Бошњаци и њихови западни патрони почели да га бране. А имали би и зашто. Њима је много више стало до опстанка БиХ, а без Дејтона ње неће бити – рекао је Кецмановић.
Он је истакао да Дејтон Република Српска већ двије деценије грчевито брани, док је оптужују да га крши и да је референдум о Дану Републике Српске корак ка сецесији.
Он сматра да је провокацијом да се предсједник једне Републике /Милорад Додик/ позива на саслушање /због референдума о Дану Републике Српске/, дат добар разлог да се пожури са референдумом о Суду и Тужилаштву БиХ, што неће бити нови референдум, него само актуелизација одлуке парламента Српске.
Кецмановић је рекао да то неће значити други корак ка сецесији, а још мање рушење Дејтонског споразума, него рехабилитацију изворног Дејтона и враћање само једне од ентитетских надлежности, које су политичким и правим насиљем отете од Републике Српске.
Кецмановић је подсјетио на Декларацију СНСД-а из 2015. године, да ће у 2018. години предложити Скупштини Српске референдум о статусу Републике Српске, уколико до краја 2017. године не буде видљивих елемената уважавања ставова Републике Српске и враћене њене надлежности.
Овом декларацијом, подсјетио је, предвиђено је да, уколико се грађани Српске изјасне, да су за самосталност, да Српска предложи ФБиХ мирно раздруживање уз обострано признање.
– Уколико до тога дође, декларацијом се предлаже да се на територији постојеће БиХ формира унија држава, отворених граница и слободног кретања робе – рекао је он, додајући да то није сецесионистичка и антидејтонска декларација, како се некад спочитава Додику, јер и самосталну Српску смјешта у оквире БиХ.
Промовисани су „Дејтонски споразум за мир у БиХ те зборници радова са тематских скупова „Суд и тужилаштво БиХ у функцији /де/стабилизације Републике Српске“ и „Дејтонски споразум, двије деценије мира и поуке за свијет, Суд и Тужилаштво“.
На промоцији су говорили и директор Представништва Репубике Српске у Београду Млађен Цицовић, главни уредник Фонда стратешке културе Ања Филимонова, те аналитичари Џевад Галијашевић, Александар Павић и Предраг Ћеранић.
Тагови: БиХ, Дејтонски споразум, Ненад Кецмановић