Професор Ненад Кецмановић оцијенио је да је одлука грађана Русије да Владимир Путин остане руски предсједник и наредних шест година добра вијест за Бањалуку, јер су се и Путин, али и руски министар спољних послова Сергеј Лавров, показали као значајни заштитници Републике Српске.
Он је указао да је једна од манифестација добрих односа између Бањалуке и Москве и градња руско-српског православног центра у Бањалуци.
„Већ се зна да ће на полагање камена темељца доћи Сергеј Лавров, а рачуна се да ће на отварање доћи неко од највиших руских званичника“, рекао је Кецмановић за „Спутњик“.
Говорећи о најављеном предизборном митингу турске владајуће странке, који ће у Сарајеву одржати турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, Кецмановић је констатовао да то говори да у пет кантона у Федерацији БиХ са муслиманском већином живи и знатан број турских држављана.
„Прави смисао одржавања митинга у Сарајеву јесте индиректна порука турским држављанима бошњачког поријекла, али и подршка Бакиру Изетбеговићу на предстојећим изборима у БиХ, с обзиром на велико породично пријатељство између Ердогана и Изетбеговића, као и на то да Изетбеговић лоше стоји у предизборним прогнозама“, рекао је Кецмановић.
У осврту на сусрет Ердогана са хрватским предсједником Колиндом Грабар Китаровић у вези са Изборним законом у БиХ, Кецмановић је рекао да су се Бошњаци „осјетили повријеђени да Ердоган са Колиндом нешто ради у прилог хрватске стране“.
„Ердоган у том случају није могао да одоли да се не умијеша када му се за помоћ обраћа чланица ЕУ“, оцијенио је Кецмановић.
Говорећи о томе може ли Ердоган да одигра улогу у смиривању евентуалних тензија у Санџаку /Рашкој области/, Кецмановић је подсјетио на информације о, како каже, спектакуларном расту турских инвестиција у Србији и најбољим политичким односима још од доба Кемала Ататурка и краља Александра.
„Међутим, не треба заборавити ни призоре из Ердоганове посјете Новом Пазару, када су се по цијелом граду вијориле турске заставе, док српских није било нигдје. Тај раст утицаја, не Ердогана лично, него Турске на том терену има своје потенцијално лоше и добре стране“, рекао је Кецмановић.
Он је навео да Република Српска прати Србију, а да је једна од тачака гдје постоји асиметрија – према Турској. „Република Српска из врло објашњивих разлога и потпуно основано има резерве према Турској и према Ердогану још од министровања /Ахмета/ Давутоглуа“, сматра Кецмановић.
Он је подсјетио да је бивши турски министар спољних послова и премијер Ахмет Давутоглу творац концепта „стратешке дубине“, односно неоосманизма, да је у том маниру једном приликом у Сарајеву иступио са причом да је „турска окупација Босне била успјешна“, као и на Давутоглуове ријечи да има „аманет Алије Изетбеговића да сачува Босну и Бошњаке“.
Према Кецмановићевим ријечима, читава та турска прича јако лоше пролази код већине становника БиХ – Срба и Хрвата, док на 75 одсто територије он заправо не залази.
„Али, на ових 25 одсто територије, а то је половина Федерације БиХ, осјећа се као код куће и доживљавају га као свога“, оцијенио је Кецмановић.
Кецмановић сматра да је све то утицало на бившег поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафу Церића да изјави да је „Турска матица Бошњака“.
„То и може да има смисла, с обзиром на то да је исламизација Босне извршена под турским утицајем. То је нови моменат у односима Босне и Турске, који у мјери у којој приближава Бошњаке Турској, утолико удаљава од ње Србе и Хрвате. Сасвим је, онда, разумљиво што односи Бањалука-Анкара готово да и не постоје“, сматра Кецмановић.