Караџић: Арафат и Гадафи савјетовали Изетбеговића да остане са Србима

Први предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је да су својевремено лидери Палестине и Либије Јасер Арафат и Муамер ел Гадафи одвојено савјетовали лидера СДА Алију Изетвеговића да остане са Србима.

Караџић је навео да је вођство СДА присуствовало оснивачкој скупштини СДС, да су одржали поздравне говоре и чак прекорили Србе, што су посљедњи основали своју странку.

Он је подсјетио да је један од лидера СДА Адил Зулфикарпашић прије избора драматично напустио ту странку и са собом у Муслиманско-бошњачку организацију /МБО/ повео знатан дио елите, те придобио остатак елите који није приступио СДА.

– Није било на мени да повјерујем или сумњам, али је Зулфикарпашић као разлоге за разлаз навео фундаментализам у СДА, као и постојање неке отуђене групе неформалних ауторитета који управљају Изетбеговићевим поступцима и та примједба се стално одржавала и појачавала – рекао је Караџић за Вечерње новости.

Он је нагласио да је гостујући у телевизијској емисији Зуфилкарпашић рекао како се ужаснуо када је Караџића чуо да у сувереној и независној Босни Срби неће остати, те да је рекао: „Па ми /муслимани/ ћемо се без вас осушити“.

– Питао сам како то мисли, па нису они имела на српском стаблу, а он је одговорио скоро да јесу и да су муслимани уз Србе процвјетали – подсјетио је Караџић.

Караџић је додао да му је Зулфикарпашић у љето 1991. године предложио „Историјски српско – муслимански споразум“ уз почетну подршку Изетбеговића, коју су Срби одушевљено прихватили, али да он није имао шансе због каснијег противљења СДА.

Истакао је да је са Изетбеговићем у годинама које су претходиле рату имао „добро разумијевање“.

Када је оптужен и осуђен због „Исламске декларације“, Караџић каже да је подржао настојање Добрице Ћосића и других лидера у одбрани слободе из Београда да се изјасне у заштити Изетбеговића.

– Наравно, моја подршка је била принципјелна и није била пресудна, али је постојала. Идеја водиља је била: на књигу се одговара књигом, а не затвором – навео је Караџић.

Он је открио да је током рата Изетбеговићу блиска особа живјела у Републици Српској и да је о њој, уз Караџићеву подршку, лично бринуо сам предсједник те општине.

– Када је та особа пожељела да пређе на другу страну, ја сам то препустио Војсци и нисам дозволио да се удара на сва звона, јер је то питање цивилизације, културе и елементарног поштења, а не чип у игри – рекао је Караџић.