Калинић: Да ли „дјела“ и „воља народа“ могу мимо истинске воље народа!?

Предстојећи локални избори нису обични и нису само демократско, него и национално питање, јер да би наша кућа, Република Српска, и у наредне двије године остала стабилна, она то мора бити од темеља, локалних заједница, до крова Српске у једном комаду, упозорио је некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.

Посљедњих година, стицајем животних околности, боравим и живим у Источном Сарајеву и у Палама. Довољно дуго (након свега што се у мом дугогодишњем политичком животу дешавало, посебно након бруталне смјене од свима познатог Педи Ешдауна), па сам у прилици да пратим и повремено се укључујем у политичка збивања у Српској.

Са највећом пажњом и извјесном зебњом ишчекујем предстојеће локалне изборе на којима ћу искористити своје грађанско право и гласати. За мене су ови избори, с обзиром на актере, овај пут далеко од обичне локалне приче. Они су од несумњивог националног значаја. Мислим да и те како одређују будућност Републике Српске, у чијем сам стварању заједно са српским посланицима, нашим народом и нашом војском и полицијом учествовао.

Због тога сви који различитим методама покушавају да угрозе слободну демократску вољу грађана током изборног дана, пријетећи немирима и изазивањем хаоса уколико изборни резултати не буду по њиховој вољи или вољи њихових домаћих и иностраних ментора, заправо дестабилизују и сасвим извјесно угрожавају, у овим ионако тешким временима, Републику Српску.

Увјерен сам да ће надлежни органи и институције на вријеме уочити потенцијалне опасности и адекватно реаговати. Јер ако су избори „празник демократије“, онда је право сваког грађанина да у миру одлучи за кога ће и због чега дати свој глас.

Уочио сам два примјера покушаја компромитације овога о чему сам говорио.

У Бањалуци су се Љубиша Анчић и Наташа Мирошљевић Шестић „одрекли“ Драшка Станивуковића, повукавши се са његове одборничке листе, након што су открили да је он спреман на радикалне мјере уколико резултати избора буду неповољни по њега. Прије неколико дана на то је још експлицитније упозорио самостални кандидат за градоначелника Бањалуке Давор Драгичевић, чију је злу породичну судбину Драшко изгледа искористио за своју политички промоцију.

На сличном фону огласили су се ових дана и Маринко Божовић и Дарко Бабаљ, кандидати СДС-а за истакнуте функције у општини Источна Илиџа, чије кандидатуре јесу легитиман израз воље њихове матичне странке. Међутим, они су се обрушили на полицију која је, у складу са својим надлежностима, а прије свега као гаранција грађанима да ће моћи у миру да одлучују 6. октобра, саслушала неке чланове СДС-а на околности незаконитих радњи у вези са локалним изборима.

Ова „теорија завјере ненародног режима“ (алузија на СНСД) функционише још од неких ранијих избора, занемарујући чињеницу да је актуелна власт изабрана демократском вољом већине грађана Републике Српске. А ако су испитивани чланови СДС-а осумњичени без основа, увијек има простора да се то оповргне, умјесто што поручују да су спремни на све и да на сваку акцију спремају реакцију и по цијену живота, дакле, и да ударе на институције Републике Српске, а МУП је једна од најеминентнијих.

Да ли су челници Бањалуке и Источне Илиџе спремни да се реториком и конкретним потезима врате у оквире фер и коректне кампање, показаће наредни дани? Или „има нека тајна веза“, што би казао Бреговић. Можда она сједи у некој од најјачих амбасада у Сарајеву.

Није искључено да су и Драшко и Маринко пројектовани у будућности за неке више позиције, па им је и по цијену компромитовања, не само МУП-а, него и других институција Српске, као и пријетњи немирима 6. октобра „бити или не бити“ на овим локалним изборима.

Обојица, да се нашалим, почињу личити на „ненавођене ракете“, јер су почевши од билборда, преко сопствених логоа и слично, већ направили отклон од матичних странака и индивидуализовали кампању у значајној мјери.

Драшко и Маринко као да су двије стране исте медаље. У Бањалуци „Чесма пријатељства“ са Бењамином Карић. У Источној Илиџи Трг „Сабора босанског опћине Источна Илиџа“. За неповјеровати!?

Већ сам у једној ранијој колумни упозорио на могућност непринципијелног савезништва неких опозиционих српских странака са странкама пробосанске (унитаристичке) оријентације како би се дочепали власти на локалном нивоу.

Зато ови избори нису обични. Они су не само демократско, него и национално питање. А да би наша кућа, Република Српска, и у наредне двије године остала стабилна, она то мора бити од темеља (локалних заједница) до крова Српске у једном комаду.

Зато и кад (како неки од њих кажу) „ненародна милиција“ „тренира строгоћу“, то ради, сигуран сам, превасходно у народном тј. националном интересу. И сигуран сам да има исти третман за сваког грађанина ове земље.